Još jedna priča iz autobusa ili jebavanje bez granica

Jutros u autobusu klima bučna al i ne ladi nešto.. Galami klima a galame i moje misli…. Razmišljam o pragu svoje tolerancije.. Pitam se nije li prevelik…? Nije to dobro… Previše razumevanja i strpljenja… Naviknu ljudi pa vas jebavaju… Osećam se kao učesnik neke nove igre, „Jebavanje bez granica“. Puknem ja… Razgalamim se… Al slaba vajda od toga…. Igre se nastavljaju… Nevalja biti previše tolerantan i trpeljiv… Ne kapiraju ljudi to… Naviknu da vas jebavaju… Šta ti je moć navike…. I sad u busu. Navikli ljudi da ćute…  Iako klima greje umesto da hladi, svi ćute… Nisam samo ja izgleda trpeljiva.. Ova igra, „Jebavanje bez granica“ ima sve više i više učesnika…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s