Svima nama dođe onaj trenutak, kada nam dođe iz dupeta u glavu…

Tuga me neka spopala ..U oko mi upale trunke melanholije…  Opet moje misli… Neće doći ono čega nije bilo….Ne odlazi i ne nestaje ono čega nije bilo… Ono što je postojano i jako opstaje… Na žalost mnogi se igraju ljubavlju i poverenjem… Ljubav se ne kupuje i ne prodaje… Ljubav nema cenu… Ljubav se daje čista srca i duše… Za mene je ljubav sveta… Za mene je ljubav čista… Verujem da je jednostavna kao i sve u životu… Verujem da koliko truda uložiš u ljubav ,da ti ona toliko i znači… Mnogi su zaboravili na to… Mnogima je to samo zabava. Igrica toplo-hladno… Koliko god da sam jaka, ja sam i krhka.. Kad se nešto izgubi, teško je to ponovo naći… Teško je vratiti izgovorene reči i izgubljene dane… Teško je danas u ovom vremenu sa niskim moralnim standardima doneti ispravnu odluku… Teško je, naročito ako vaš moral ima drugačije životne vrednosti… Teško je ako ste emotivni i ako ste duboko emotivno upleteni… Ne boli me ono što ne znam.. Boli me ono što znam… Znam da je mnogima sve igra-šala, da olako govore i olako daju svoju reč, koju naravno olako i pogaze. A ljubav nisu samo izjave ljubavi… Ljubav su dela,način na koji je pokazujemo i dokazujemo… Prilike su retke.. Neodlučnošću mi ih gubimo… To je tako…. Misli mi lutaju .. Daleko… Daleko… Daleko od mene… Život je drama i komedija… Sreća i loša sreća… Tuga i radost…. Pozornica….Zato volim da odem… Daleko… Sa svojim mislima… Slepo i glupavo verujući da kad se vratim ,sve će biti drugačije…Verujući da kad pogledam ja ću videti nekoga koga volim i ko voli mene… Verujući da će me ljubav spasiti iz ambisa… Verujući da reč posle reči stvara priču… Priču koja pogađa srce i pokreće …  Reči su postale zle… Kremiraju ljubav… Ledeni vetar duva… Moje noge više ne trpe težinu dana…. Stvarnost postaje nepodnošljiva… Treba mi utočište… Još jedna čaša vina… Da izdržim još jedan sat,dan,život…. Glava mi puca od misli…. Od bezuspešnih pokušaja da živim … Da živim ono što želim… Čekala sam… Moje srce je radilo prekovremeno…  Moja ljubav je isečena na kriške… Moj život isečen na komade… Mnogo tuge… I želja da plačem… Ljubav nije uzorak koji se deli u malim bočicama…Teško je danas biti normalan… Kada bih mogla nekako oterati ovu patnju… Nekom pesmom.. Pesmom ,koju ću okriviti za svoje suze… Ljudi su skloni da za svoje greške krive druge… To nije pravedno… To nije dobro… Čuješ li moj krik ?To nije ljubav !!! Pandorina kutija je otvorena… Sakriveni strahovi se šire… Zabranjene ljubavi… Lude ljubavi… Prave ljubavi….Pogrešne ljubavi… Stranci u noći….Možda sam ja opasnost… Moja kovrdžava kosa i moj veliki osmeh… Ja sam opasnost… Ja koju su lešinari pocepali… Davim se u svojim greškam i davim se u svojim suzama… Pokušavam da razumem… Valjda je život takav… Različiti načini života svakoga od nas… Uzimam čašu vina… Udahnuću duboko…  Oslobađam se… Ja tajna dobro čuvana…  Vreme je da se oslobodim… Pitam se ,šta me je to dovelo dovde? Šta ima iza ovoga ? Hoće li sutra biti divan i magičan dan? Ili me sutra čeka još jedan sivi i hladan dan? Znam.. Život je  onakav kakvim ga mi napravimo… Mi smo kreatori svog dana. Ja pišem da bi dotakla svoju dušu… Sve ovo se ne uklapa nigde… Ovo sam ja… Za mnoge nepoznat instrument… I ja pokušavam sebe da otkrijem… Da shvatim zašto je onaj kog najviše volim ,najgrublji prema meni… Zašto za sve druge ima lepe reči? Zašto na moj put baca samo teške reči? Zašto osećam bol u stomaku ? Osećanja u mojim grudima  ,obično pretvorim u osmeh… Danas se moje srce davi u suzama… Danas je duša prazna… Nemam šta da prijavim… Unutra ništa nije ostalo… Nemam ništa…. Ostalo je samo slomljeno srce… Sama sam i plačem od bola … Zatvaram fioke vremena….Zamrzavam sliku … Zaustavljam sve… Možda …Možda nekad na prelazu noći u dan, ja ugledam sliku čuda…Sada ću samo da se smejem sebi…  I da poželim više sreće drugi put…. Ko je to pobedio? Oprosti… Ne mogu više gubiti vreme na ono što ne postoji… Biti prihvaćen ,poštovan i voljen…To je ono što svi želimo… Pokušala sam… Odlučujem da investiram u ono što će mi dati bolje rezultate.. Biram sebe!
Ja ipak ne odstupam i ne odustajem od sebe… Samo mi teško dolazi iz dupeta u glavu…

12664_558260967586991_178322923_n

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s