Opet ja o Azilantima…

Mnogo sam umorna, oči mi se sklapaju… Svako jutro ustajem u pet sati… Juče sam došla kući u pola sedam… Danas sam došla oko šest ali sam odmah uzela da pravim torte za ćerku i dragog… Lavovi 😉 Sela sam tek oko pola osam, sada je osam i šesnaest minuta… Umorna sam… A imam potrebu da nešto napišem o groznim ljudima koji tako olako i bez razmišljanja osuđuju, klasifikuju, obezvređuju, omalovažavaju i svašta još nešto pričaju i pišu o drugim ljudima. A ni sekund ne pomisle o osećanjima tih ljudi i kako im je… Kroz šta oni prolaze i šta osećaju… Šta su ostavili iza sebe i gde idu… Opet je reč o azilantima… Čitam neke mnogo glupave komentare… I pitam se kakvi su to ljudi koji mogu da osuđuju ljude koji su ostavili, izgubili sve da bi spasili samo svoje gole živote? Kaže jedna gospođa nije joj prijatno kad prolazi a desetine očiju uprte u nju… Zamislite vi to… A gospođo, što vam nije  bilo neprijatno jer vi  prolazite i idete u svoj siguran dom a ti ljudi spavaju tu, na travi.. I da li bi vam bilo neprijatno od pomisli koje se uopšte niste ni setili da pomislite, „Šta su oni ostavili, šta su izgubili, osećaju li strah od neizvesnosti i neprijateljski nastrojenih prolaznica kojima je neprijatno što su njihove oči uprte u nju… I da li su nešto jela ta deca, njihove majke, deke, bake ? Da ste vi pogledali u njihove oči videli bi ste ljudskost… Oni bi se vama, preplašena gospođo nasmešili… Sram vas bilo gospođo… I vas i vama sličnim gospođama i gospodi… Zar ste pomislili da su oni ovde došli iz hira, da provedu odmor u Srbiji.. Ili ste pomislili da su se svi oni samo urotili i došli ovde da prepadaju jadne gospođe svojim pogledima… Za mnoge je ovo i zavera svetskih razmera koju su smislili svetski moćnici, udruženi sa vanzemaljcima… Zavera da se uniišti Srbija… Hajde i svi mi iz Srbije da skujemo plan i zaveru i napustimo iz eto hira svoje domove i odemo u neku tuđu zemlju, u neki tuđi grad i spavamo po tuđim parkovima, samo da  bi uništili tu zemlju… Mislim, ajmoooo….  Mnogo budala na ovom svetu i mnogo bezosećajni površnih, praznih ljudi… Ljudi koji ne zaslužuju da za njih kažemo da su ljudi… Pa ako ne možete nekome da pomognete, ne otežavajte mu… Ne omalovažavjte ga… Ne ponižavajte… Ne vređajte… Ako niste sposobni da date topao ljudski pogled i osmeh… Ćutite bar…

Advertisements

2 thoughts on “Opet ja o Azilantima…

  1. Baš tako… nema čoveka bez muke i problema..ali postoji nešto što ne može da se poredi i ne sme… I meni je vruće u busu…Da .. ali ja se tim busom vozim kuća -posao… A oni.. gde se oni voze ? Bila sam šokirana kada sam pročitala da gospođu uznemiravaju poogledi… Tri govnjive motke su za njih..i opet i bilo džaba ,ne bi shvatili ništa …
    https://zojalola.wordpress.com/2015/07/21/o-azilantima-i-nama-jebem-te-evropo-i-ameriko-i-svete/

    Свиђа ми се

  2. I nama je vruce u autobusu, hljeb u pekari je tvrd, fali nam sto …..a a onda izadjes na ulicu i vidis neke male okice koje te gledaju i kao da pitaju “ Jel tako da mamu, tatu, brata i mene nece vratiti u pakao rata?“ “ I čiko znaš ja sam na putu 20 dana i jako sam gladan“. U tom trenutku mi dodje da ove dezurne plakače i kukače mlatnem govnjivom motkom po ledjima.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s