Odbijam da budem tužna žena.

Odbijam da budem tužna žena…. Odbijam da budem okružena strancima… Odbijam da hodam spuštene glave i tužnog pogleda uprtog u svoja stopala…Previše tužnih ljudi na ovom svetu… Previše ljudi koji su izabrali da budu tužni… Ja to odbijam… Ne žalim ni za čim u svojoj prošlosti… Baš sve je bilo, onako kako je moralo biti… Znam da sam mnogo puta gubila vreme… Gubila sam vreme na beskorisne ljude… Ljude koji nisu videli ništa pozitivno u životu i koji nisu znali da se bore za ono do čega im je stalo… Ali i to je dobro… Od njih sam naučila nešto… Naučila sam šta znači biti hrabar i izboriti se za ono do čega ti je stalo… Od njih sam naučila kako da budem jaka i napravim svoje izbore… Jer divna stvar u životu su i porazi i pobede… Samo shvatite da je sve to privremeno… I naravno, ne predati se… Prihvatiti i greške i pobede… To je jedini način da živimo… Za život je potrebna hrabrost…  Za život ljubavi je potrebno suočiti se sa svojim strahovima i odbaciti ih…  Intimnost nije strašna…. Bliskošću se ne gubi identitet… To samo znači da smo naučili da puštamo druge u svoj život bez straha… Ljubav i život bole…  No, da li ste svesni da njihov nedostatak još više boli… Zato odbijam da budem tužna žena…Ja sam odgovorna prema sebi… Naučila sam to… Moram da sledim sebe… Samo ono što dolazi iz srca sija i lebdi u vazduhu oko nas… Samo tako ja mogu da vidim lepotu oko sebe… Pozajmljivaću svoje vreme i dalje… Samo ne u beskonačnost… Pružaću prilike ali samo dok vidim da se šanse koriste i greške ispravljaju… Život bez ljubavi je beznačajan život… Ljubav je čista i jednostavna… Nema veze ni sa čim materijalnim, prizemnim ili božanskim… Ljubav nema veze sa Istokom i Zapadom… Ljubav nema definicije… Ljubav je vazduh koji udišemo… Ljubav je vatra i voda života… Ljubav je zemlja po kojoj hodamo i nebo po kom letimo… Ljubav je život… Ja živim onako kako ja želim… Zato odbijam da budem stranac u svom životu… Odbijam da pored mene hoda stranac… Moj svet mora biti obojen toplim bojama… Moj svet mora biti obasjan svetlošću i ljubavlju… U mom svetu mogu biti samo posebni  ljudi…  Ljudi sa kojima ću deliti i bol i radost, snove i strahove… Ljudi sa kojima ću deliti emocije… I ako smo fizički udaljeni ovi posebni ljudi mogu osetiti moje srce i ja njihovo… Možemo se osetiti mislima… Možemo se osetiti dušom… Iako smo daleko mi smo blizu… I svakim trenom mi smo sve bliskiji i spokojniji… Jer nismo stranci… To je ono što ja hoću… Zato odbijam stranca pored sebe… Odbijam da budem okružena strancima… Odbijam da budem tužna žena… Odbijam da hodam spuštenog pogleda… Odbijam pogled u ništa… Previše tužnih ljudi na ovom svetu… Odbijam da budem tužna….

10690333_906083342762940_4289203428682986122_n

Advertisements

One thought on “Odbijam da budem tužna žena.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s