Bol

Poželite li nekad da vas nema? Da se zemlja otvori i vi propadnete? Da sve nestane i sve se izbriše? Da nestanu sva sećanja i sve izgovoreno i neizgovoreno? I da nestane sva bol… Bol koja vam cepa utrobu… Bola koja vam krade razum… Bol od koje se vrti sve u krug a vi polako gubite tlo pod nogama… Bol od koje lomite svoje prste i čupate svoju kosu… Prolazite rukom hiljadu i jedan put preko očiju i čela… Grudi vas bole i osećate se kao da će svakog trena da se dogodi strašna eksplozija a vi će te pući i raspasti se u milion silnih komadića… Palite cigaretu za cigaretom… Sve vam smeta… Mačka koja mjauče… Deca što galame ispod prozora… Žedni ste a ne pijete vodu… Glad i ne osećate…  Samo vam se vrzma jedna misao u glavi…. Kako izbrisati taj bol? Kako ga zaustaviti… Opet ruke preko očiju… Prsti prolaze kroz kosu… Masirate glavu… Kao da želite da se nešto unutra pokrene i prekine sve… Uništi sve misli i sva osećanja… Nova cigareta… Novi udisaj otrova… Sklanjate nevidljive mrvice sa vaših nogu… Pokušavate da pobegnete od bola ali on je uporan… On je tu… Bol… Na ivici suza… Preko potrebne… Ali one prokletnice ne dolaze…  Legnete… Žmurite… Ustanete… Boliiiiiiiii…  Duša boliiiiiiiii… Srce se cepa… Sve se u vama cepa… Sedite sami i ćutite… Ćutite a vrištali bi… Rekli bi sve ali nemate kome… Bol usamljenosti…  Bol tuge… Bol izgubljene ljubavi… Bol surovog života… Bol mračne svakodnevnice… Bol izgubljene duše… Bol ranjenog srca…. Bol… Stiskate ruku u pesnicu… Popili bi nešto iako znate da to neće ukloniti bol… Iako znate da sve i dalje ostaje u vama… Zarobljene milsi i zarobljena tuga… Pogrešne reči od pogrešnih ljudi… Pogrešni izbori od pravih ljudi… Nepravda… Nerazumevanje… Novi pikavac u piksli, nova cigareta u ruci… Zabacujete se u stolici dok vam ruke pritiskaju glavu i mislite… Mislite… Šta sad? Kako dalje? Šta sad? Kako dalje? Šta sad? I sve tako u krug… U krug… Ko će vas razumeti? Imate li ikoga da vas razume? Ne!  Sve je zarobljeno u vama… I boli… Ne pomaže obloga od komovice… Ne pomaže ništa… Okrećete se oko sebe i gledate…Tražite nešto pogledom…  Ničega nema… Ničega što bi vam pomglo… Ničega da ugasi, utihne, ukine bol… Sve je prazno…. Sve je izgubilo smisao… Zarobljeni u zoni bola… Nema vrata, nema prozora, nema otvora za svetlost, nema ničega… Samo bol… Samo želja da nestanete, da vas nema… Da nestane sve… Sedite prekrštenih ruku, stiskate prste, gledate u jednu tačku i čekate… Čekate da se nešto desi… Neko čudo… Nešto… Pomalo pričate sami sa sobom…Više mumlate… Pokušavate sebi nešto da kažete, da objasnite ali od bola vi nečujete  svoje reči… Na misli ne možete ni da računate… Bol ih je savladala i okupirala… Još jedna cigareta… Možda posle toga opet leći… Možda san dođe… Možda dođe i odnese bol… Ruka na bradi…Trljate je… Kao da će to doneti neko rešenje… Kao da će to prizvati malo svetlosti… Shvatate da nema pomoći… Čelo na ruci, ruka na kolenu… Pokreni se, probudi se… Ništa… Zgrčite se i savijete kao fetus.. Smanite se u želji da nestanete vi, kad bol neće… Glava počinje da pulsira… Bol pobeđuje… Nemoćni ste u odnosu na nju… Jača je od vas… Boli…  Znaš li kako boli? Znaš li to? Znaš li kako sada da preživim? Boli…

bol...zoja

Advertisements

5 thoughts on “Bol

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s