Najlepši je onaj cvet koji ima čvrst koren u zemlji i najlepša ona zvezda koja sija izvan svih horizonta!

Možda naslov i nema veze sa tekstom koji ću napisati… A možda i ima… Ovo nije neka romantična priča… Ovo je samo moje razmišljanje i možda po neki savet za one koji imaju sluha…

Svi mi imamo svoje mane i slabosti… Razlika je samo što neki koriste svoje slabosti da vas povrede a pak neki drugi da vas učine posebnima… Strahovi mnoge teraju da čine pogrešne poteze, da beže i da gube, umesto da ih ojačaju… A možda je sve to samo strah od vezivanja… Ili želja za vezivanjem… A toliko toga svi možemo da postignemo uprkos svojih mana i strahova… Ako želimo. Samo ako u nama ima ljubavi… Onda možemo više… Onda možemo bolje… Onda možemo napred… Nema pobede ako se beži… Moraš se probuditi, pokrenuti ako hoćeš da postigneš nešto, da stigneš na cilj… Dovoljno godina imam da više ne pridajem značaj nezasluženim pobedama… Dovoljno stara da ne dajem nezaslužene medalje… Dovoljno mlada da kažem , pokreni se, promeni se… Jednostavno je… Ne želim više problema za svoje srce i ne želim da ja budem nečija glavobolja… Ja sam vam jedna od onih „teških“ žena… Žena sve ili ništa… Ja imam osećaj za dušu… I tražim istinu koja se krije iza lažnih nastupa… Ja tragam za onim što je unutra… Dajem toliko ljubavi ali moraću da naučim da to ne pokazujem… Polako se udaljavam od sveta… Ionako niko ne vidi ono što pokazujem… Ionako niko ne čuje ono što govorim… Ionako niko ne razume ovo što pišem… Pokušala sam da skinem strah sa vašeg lica…  Pokušala sam da odagnam vašu nesigurnost… Pokušala da vam pomognem da pustite suzu iz oka… Ništa… Znate li da je loše zadržati suze u srcu? Oni kao ja se raduju, kada suza krene… Iako je srce ostalo par koraka iza… Srce se uvek vrati na mesto…  Jer znate, pada mrak… Dolazi noć…  Vreme kada se sanja, možda ne vidimo ali tada osećamo… I sve ono što ne kažemo, mi možemo da pokažemo… Noć je vreme za ljubav… Zato zažmurite, pokušajte da osećate umesto da mislite… Moram vam još nešto reći… Ipak postoji granica i za ovako „teške“ kao ja… Ne primajte previše ljudi u svoj život i ne dajte im previše vašeg strpljenja i razumevanja… Nisu svi spremni da vas slušaju i razumeju… Niti su spremni da vam vrate vreme i razumevanje… Svako ima pravo da bude ono što jeste… Prihvatite njihovo mišljenje i način života ali vi ne morate biti deo toga… U tišini idite… Idite svojim putem… Sve se zaslužuje… Pa i vaše razumevanje mora biti zasluženo… Ne morate povređivati sebe , zbog onih koji to ne zaslužuju… To je prvo što morate da naučite, da ostavite ljude koji vas nisu zaslužili i koji ne shvataju da se svet ne vrti oko njih… Sve mora da se zaradi i zasluži… I još ovo zapamtite… Najlepši je onaj cvet koji ima čvrst koren u zemlji i najlepša ona zvezda koja sija izvan svih horizonta!

cvet zvezda poseban..zoja

Advertisements

5 thoughts on “Najlepši je onaj cvet koji ima čvrst koren u zemlji i najlepša ona zvezda koja sija izvan svih horizonta!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s