Tišina

Hodam svojom tišinom…
Korak po korak,
gazim mislima…
Otisci sećanja,
ostaju iza mene…
Eho nekih bolnih uspomena,
odzvanja u vakumu samoće…
I luda sam večeras…
Luda od želje da zaplačem…
Tišina je početak
i kraj moje samoće…
I nema načina,
da sada izgovorim
i jednu reč…
A one, ne izlaze…
Te proklete suze…
Gutam ih,
jednu po jednu…
I tonem u nemu tišinu…
 
 luda suze plač
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s