Ljubavni odnosi,veze i koreni svega u najranijem detinjstvu

Pošto volim da učim, saznajem i otkrivam, stalno nešto istražujem… Priroda je čudo… Život je čudo… Malo ljudi to shvata… U životu kao i u ljubavnim odnosima mi bivamo spojeni sa onima od kojih treba da naučimo nešto ili da ih naučimo nešto… Mi bivamo spojeni da se međusobno razvijamo i zalečimo!!! Malo ljudi je toga svesno…. Zanimljivo je da u ljubavne odnose svi prenosimo iskustva koje smo stekli do treće godine sa svojom majkom… Takve partnere i tražimo… I zanimljivo je da mi ne unosimo u taj odnos lepa iskustva već naprotiv ona loša, ono čega smo ostali željni od svoje majke. To je razlog što većina svoje partnere doživljava kao neprijatelje i odmah zauzima jedan odbrambeni stav… Ne dopušta se stvaranje bliskosti i sigurnosti u vezi… Naravno kad nema sigurnosti, to je osuđeno na propast… Zato se mora raditi na stvaranju bliskosti, sigurnosti i poverenja… Povezanost je najvažnija… Jer mi smo bića kojima treba veza i povezanost! Emocionalna povezanost je važna, najvažnija! I zamislite, svađa nije niakakav pokazatelj, ni merilo…Svađa nije problem.. Problem je distanciranost, tj nedostatak bliskosti i sigurnosti u vezi… Osećate li se zaista voljenim… Ako imate sve to, ok… To je dobro… Svađajte se… Ako nema povezanosti, to ne valja… Mi smo ljudi. bespomoćni, trebaju nam ljudi koji nas vole i pomažu nam. Ako nema bliskosti dolazi do jednog začaranog plesa, gde jedna osoba priča, druga ćuti… Jedna se bori, objašnjava, druga se povlači… Jedna napada, druga se oseća napadnutom… Jedna osoba se žali,kritikuje i ljuta je, dok se druga osoba brani, distancira i ćuti… Jedna osoba gura, druga se povlači… Što više prva gura, druga se sve više odmiče… I tako prva osoba postane opasnost za drugu… Zato treba napraviti korak unazad i pokušati shvatiti šta je uzrok tome… NIje problem ako neznate da pričate i objasnite… Problem je što ne znate da pomognete jedni drugima… Da smirite jedno drugo, da olakšate patnju jedno drugom… Ljudi koji se vole imaju veliki uticaj jedno na drugo… Povezanost, bliskost je lek za sve… Ne upadajte u negativne šablone ponašanja, ne kažnjavajte one koji vas vole, ne gurajte ih od sebe… Smirite ga… Zagrlite ga… Provodite vreme zajedno… Priznajte jedno drugom da ste povređeni… Ne krivite drugu osobu… Problem je nastao zato što ste slušali samo svoje emocije… Distancirali ste se od partnera i niste slušali njegove emocije i potrebe… Partner nije mogao da računa na vas, imao je osećaj da niste tu za njega, ne može da deli svoje emocije sa vama… To je problem! U nevolji ste! Na odnosu se mora raditi, graditi… Stvarati bliskost, emocionalna bliskost… To je veliki izazov ali može biti i jako zabavno… Mora se raditi na povezanosti, tako se stvara odnos dve srodne duše. Morate raditi! Pre svega se zagrlite i posle svega se zagrlite!!!
Ljubavni odnos ima tri komponente: afektivnu vezanost, brižnost i seks: Partnerska ljubav podrazumeva uzajamno dejstvo privrženosti, brižnosti i veze…
Sada ću nabrojati tipove ljudi koji su nastali iz vezanosti za svoju majku… Pretpostavljam da će mnoge mrzeti da čitaju, mada vam ja preoručujem , jer će vam pomoći da upoznate sebe pre svega! Inače preuzeto odavde… Link: http://www.psihologijavezivanja.rs/…
Bolbijeve modele afektivne vezanosti, preuzela je Meri Ejnsvort (1967), potvrdila eksperimentalnom procedurom i značajno razradila. Dakle, kroz svakodnevna iskustva sa majkom dete formira jedan od sledećih modela afektivnog vezivanja:
TIP „A“ ili nesigurna / izbegavajuća afektivna vezanost (radni model majki kao dosledno nedostupnih)
Nesigurne, povučene bebe kroz svoja svakodnevna iskustva razvijaju radne modele majki kao dosledno odbijajućih. Majka, dakle, dosledno ne reaguje na potrebe deteta. Pri tom ona može biti prisutna i voditi o detetu računa na određen način, nimalo povezan sa emocijama i signalima koje dete šalje. Ovo rano osećajno lišavanje Bolbi i istraživači pre Bolbija, vezivali su za separaciju deteta od majke, te je stoga poznato i kao fenomen hospitalizma. U istraživanju Meri Ejnsvort, po prvi put, isti simptomi se identifikuju i u formalno kompletnoj porodičnoj sredini. Naučeno ponavljanim iskustvima da majka neće odgovoriti na njegove potrebe, dete ovog tipa razvija karakterističan unutrašnji radni model. Tačnije razvija sliku o sebi kao o biću koje ne vredi dovoljno, a sliku o svetu kao o mestu koje nije sigurno, ni njemu naklonjeno. Od daljih razočaravanja štiti se odbrambenom ravnodušnošću, podizanjem „oklopa“ između sebe i drugih, postaje zatvoreno, distancirano, oslonjeno uglavnom na sebe…
TIP „B“ ili sigurna afektivna vezanost (radni model sigurne majčine dostupnosti)
„Sigurno dete ima unutrašnji radni model responzivnog, pouzdanog roditelja koji može pružiti ljubav i sebe kao bića dostojnog ljubavi i pažnje i nosi ove pretpostavke kao zaštitni znak u svim drugim odnosima“, (Bowlby, 1988). Kvalitet ranog iskustva sa majkom, sigurno afektivno vezanih beba mogli bi označiti kao doslednu dostupnost i responzivnost majke na signale deteta. Bebe sa sigurnom afektivnom vezom, zahvaljujući ponavljanim iskustvima majčine osečajne responzivnosti stiču sigurnost u majku, odnosno razvijaju model sigurne majčine dostupnosti. Dakle, formiraju sliku o sebi kao o bićima koja zaslužuju ljubav i pažnju majke, a sliku o svetu kao o mestu koje je sigurno, udobno i u kome za njih ima mesta. Sa poverenjem u svet i u sebe ove bebe odrastaju u sigurnu decu. TIP „C“ ili nesigurna / ambivalentna afektivna vezanost (radni model nedosledne majčinske dostupnosti) Nesigurne, ambivalentne bebe razvijaju radni model majki kao nedosledno dostupnih. Beba je nesigurna u dostupnost majke, jer majka selektivno reaguje na njene signale. Prema teorijama učenja neredovni, nepredvidljivi režim potkrepljivanja održava ponašanje, u ovom slučaju afektivno vezivanje. Unutrašnji radni model ovde neće biti zasnovan na reprezentaciji sebe i drugih, već na borbi na koju dete mora da pristane, ne bi li za sebe obezbedilo minimum pažnje i naklonosti majke. Posledice zasnivanja ovakvog radnog modela su višestruke: pre svega, beba razvija izraženije emocionalno vezivanje za majku (emocionalno zavisna, tzv. lepljiva deca). U strahu da će izgubiti majku, beba je i pojačano nadgleda, kontroliše. Naravno, sva ova pažnja usmerena ka majci znači nedovoljno pažnje, interesovanja za sredinu (slabiji razvoj istraživačkih sposobnosti). Neki nalazi sugerišu i postojanje povezanosti između nesigurno ambivalentnog oblika vezivanja i nižeg stepena razvijenosti intelektualnih sposobnosti (Cassidy & Berlin, 1994). Subjektivno iskustvo koje beba tako stiče takođe nije optimalno. Jer, slabije istraživanje sredine može da uslovi pojavu straha od sredine. Dakle, ova biološka adaptacija ne vodi bebu i u psihološki adaptivnu situaciju (Lamb, M., Thompson,R.A., Gardner,W.P.,& Charnov,E.L.,1985).
TIP „D“ ili Nesigurno dezorijentisane bebe (nekonzistentan, konfuzan radni model)
Iako ovaj obrazac nije bio uključen u prvobitni klasifikacioni sistem, počev od istraživanja Meri Ejnsvort, preko brojnih drugih istraživanja afektivne vezanosti, jedan broj dece nije se mogao svrstati ni u jednu od ponuđenih kategorija. Budući da se radilo o manje od 5% dece, istraživači su ih uglavnom svrstavali u kategoriju “ neklasifikovani”. Tek su istraživanja na kliničkoj populaciji (Radke – Yarow, M. at al. 1985) evidentirala značajno veći procenat dece koju je teško svrstati u postojeću tripartitnu konceptualizaciju i time iznudila potrebu formiranja nove kategorije. Zapravo, radilo se o ponašanjima koja nisu ponašanja afektivne vezanosti i otuda nisu tipična ni za sigurni ni za neki od nesigurnih obrazaca afektivne vezanosti. Osnovni indikator za klasifikaciju deteta u D grupu je neobično, bizarno ponašanje koje se ne pojavljuje u svim epizodama, već samo u situacijama ponovnog sastajanja sa majkom. Tačnije, u situaciji ponovnog susreta, evidentira se da kod jednog broja dece ne postoji koherentna organizacija, ne postoji strategija za izlaženje na kraj sa stresom. Na primer, dete pokušava da se penje po zidu ili se neočekivano ukoči – u svakom slučaju ponašanje je bizarno. Israživači smatraju da ova deca roditelje dožive kao uplašene ili kao zastrašujuće. Uplašeni roditelji svojim strahom uznemiravaju, odnosno onemogućavaju dete da proverom facijalne ekspresije roditelja utvrdi da se nalazi u bezbednom okruženju. Dakle, dete sa njihovog izraza lica čita strah i to ga onespokojava i parališe u koncipiranju ikakve strategije. Sa druge strane, zastrašujući staratelj je najčešće i prema detetu agresivan (svejedno da li se radi o fizičkoj agresiji) i dovodi dete u situaciju da se plaši onoga ko bi trebalo da mu bude sigurno utočište. I u jednoj i u drugoj situaciji, dete se dovodi do dileme koju istraživači nazivaju strahom bez rešenja. Drugim rečima roditelj koji je izvor detetove uznemirenosti trebalo bi da bude i izvor sigurnosti, a nije. Time je dete dovedeno do paradoksa – želje za roditeljskom blizinom i istovremenog užasavanja od moguće blizine. Ukoliko zamislimo da dete koristi roditelja kao ogledalo u kome se ogleda i nastoji da razume sopstvene postupke, onda možemo reći da dezorganizovano dete gleda u ogledalo slomljeno u hiljadu parčića. To je mnogo ozbiljniji poremećaj od npr. naučene bespomoćnosti, jer dete ovako formira model sebe, a ne model situacije. Ovako opisane smernice za određivanje dečijeg D statusa vezanosti, omogućile su uspešno razvrstavanje zlostavljane i nezlostavljane dece u uzorku siromašne dece (Carlson,V.at.al,1998), kao i uspešniju predikciju u okviru kalifornijskog uzorka srednje klase (Ainsworth & Eichberg,1989). Proučavanja na Berkli univerzitetu o kojima saopštava Meri Mejn i tzv. Charlottesville studija (Ainsworth,M. & Eichberg, C.G. 1991, prema Bretherton, 1991), potvrđuju postojanje iracionalnog, odnosno nesistematskog mišljenja kao odgovora na traumu kod roditelja dece tipa D. Važno je pomenuti da je u Stranoj situaciji uvek moguće kod deteta D tipa identifikovati i sekundarnu organizaciju AV (sigurnu, izbegavajuću ili ambivalentnu). Ovo ide u prilog pretpostavci da je D obrazac nastao raspadom neke početne organizacije, ali i daje smernice o pravcu psihoterapijskog rada. I mada zaključak da kvalitet odnosa sa majkom dominantno određuje obrasce afektivnog vezivanja delimično vraća na Bolbijevo naglašavanje značaja ranih iskustava, ovoga puta naglasak nije na zabrani separacije majke i deteta, već je naglasak na kvalitetu ove interakcije i posledičnom procenjivanju interakcije koja obezbeđuje detetu bolju bazu daljeg rasta i razvoja. Ili kako je to sagledao jedan od novijih teoretičara afektivnog vezivanja: „Osećaji sigurnosti i poverenja su reperi za razlikovanje odnosa vezanosti od drugih emocionalnih veza. Jer, samo ako i kada smo sigurni, možemo da se krećemo iz sigurnosti koju pruža partner i sa poverenjem uključujemo u druge aktivnosti“, (Weiss,1994).
Ipak, većina ljudi odrasta u uslovima koji su stabilni, ili bar nepromenljivi, sa iskustvima koja su dosledna. U tom slučaju rano formirani radni modeli perzistiraju kroz godine odrastanja i utiču na formiranje osobina odrasle ličnosti. Oblikuju ponašanja i osećanja osobe prema partneru, prema sopstvenom detetu… U tom slučaju obrasci odraslog vezivanja imaju sledeću dinamiku:
TIP „Ds“ (Nesigurno/izbegavajuće afektivno vezivanje)
Nesigurna, povučena deca odrastaju u krute, odbrambeno fokusirane ličnosti. Štit koji su podigli u detinjstvu, ne bi li preživeli traumatična uskraćivanja, ne odgovara sasvim realnosti, ali „čuva“ od dalje razgradnje. Ono što nisu dobili (kapacitet za emocionalno reagovanje) ne umeju ni da daju. Uz njih, a bez njih rastu njihova deca, žive njihovi prijatelji, partneri… Slika o drugima obojena je nepoverenjem, pa i omalovažavanjem, zato je zatvorenost najsigurniji izbor. Pozitivna slika o sebi čini da investiraju samo u sebe, ali i u deo realnosti za koji veruju da ih neće izneveriti: u materijalna postignuća, u materijalne stvari uopšte. Uspeh na materijalnom planu, potvrđuje im da je njihovo životno opredeljenje ispravnije od drugih.
TIP „F“ (Sigurna afektivna vezanost)
Sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. Njihovu životnu strategiju, pre svega, određuje doživljaj prihvaćenosti. Ova deca rastu sa poverenjem u sebe, na osnovu poverenja koje su stekli u majčinu naklonost i dostupnost. Pred njima su mogućnosti: otvoreni su za komunikaciju, istraživanje, za rast i razvoj uopšte. Odrastaju u samopouzdane, autonomne ličnosti, spremne za životne rizike, baš kao i životne radosti. Njihovi kapaciteti da izađu na kraj sa životnim teškoćama su veliki i neopterećeni tragovima detinjstva. Svojoj deci oni prenose sigurnost, poverenje, toplinu direktnog kontakta, odnosno sposobnost adekvatnog istraživanja i testiranja realnosti. U partnerskim vezama neguju kvalitete poverenja i poštovanja.
TIP „E“ (Nesigurno / preokupirana afektivna vezanost)
Nesigurna, ambivalentna deca i kao odrasli ljudi ostaju preokupirana figurom afektivnog vezivanja. Njihov izbor bio je borba za naklonost, borba za pažnju. Naglašeno nezrela, ova deca odrastaju u nesamostalne, tzv. „lepljive“ osobe. I kao odrasli ljudi, blokirani su besom, nerazrešenim konfliktima, skloni preteranom uključivanju u afektivni odnos. Kontaminirani sopstvenim očekivanjima i razočarenjima nemaju energije za adekvatno procenjivanje realnosti, za situacije „ovde i sada“. Naravno, sve ovo prenose „značajnim“ drugim ljudima, svojim partnerima, prijateljima, svojoj deci. I u interakciji sa njima kao da imaju „loš tajming“. Znači, ne reaguju na 46 njihove želje ili potrebe, nedostupni su kad su potrebni, a čak i previše uključeni onda kada drugi to ne žele. Naročito su deca ovakvih osoba izložena njihovom pritisku i prisiljena da ispunjavaju očekivanja i potrebe ovakvih roditelja.
TIP „U/d“ (Nesigurna / dezorganizovanost)
Odrastajući uz psihički bolesne ili fizički zlostavljane roditelje deca Ud obrasca nisu bila u mogućnosti ni da primenjuju primarnu, ni da razviju sekundarnu strategiju. U kakve osobe odrastaju ova deca? Meri Mein (Main 1999) je razvila instrumente za praćenje D tipa vezanosti na starijim uzrastima. Prema njenim nalazima, većina beba klasifikovanih kao tip D tokom detinjstva odgovara opisu na roditelje usmerene dece. Dakle, može se očekivati da će ova deca odrasti u ljude sklone neadekvatnoj, preteranoj kontroli drugih, kao pokušaju osiguravanja od iracionalnih strahova, uglavnom bez adekvatnog povoda. Treba naglasiti da će u odraslom dobu ovi ljudi verovatno funkcionisati kao da pripadaju nekom od preostalih obrazaca afektivne vezanosti (odbacujući, sigurni ili preokupirani) i da će njihova dezorganizovanost i konfuzija dolaziti do izražaja samo u situacijama koje procene kao stresne i za koje i dalje nemaju strategiju prevazilaženja.
Ljubavni odnos ima tri komponente: afektivnu vezanost, brižnost i seks: Partnerska ljubav podrazumeva uzajamno dejstvo privrženosti, brižnosti i veze.
Jednom formirani obrazac posredstvom URM održava se kroz čitav život. Postavlja se pitanje strategije odraslih osoba za obezbeđivanje naklonosti partnera. Svakako da rešenja iz detinjstva kakva su neješnost, trapavost ili bolešljivost nisu najbolji načini za privlačenje partnera. Jedan od odgovora na ovo pitanje mogao bi biti u formiranju različitih seksualnih strategija. Dakle, može se očekivati da će osobe u zavisnosti od obrasca kome pripadaju preferirati određena seksualna ponašanja kako bi postigle optimalnu sigurnost, zaštitu, bliskost, nezavisnost, odnosno funkcionisale u skladu sa potrebama sopstvenih radnih modela. Osobe koje pripadaju različitim obrascima sklone su brojnim strategijama, počev od besmislenog ugađanja partneru kako bi ga što čvršće vezale do promiskuitetnog ulaženja u veze na jednu noć. Par noviih istraživanja ovo potvrđuje (Stefanović-Stanojević, 2010).
Da vas ne bih dalje davila evo linka knjige! Srećno ! http://www.psihologijavezivanja.rs/…
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s