Za vas, što ste mi dali srce

Ponekad… Ćutanje pomaže u slušanju… Ne reči koje se izgovore, već da čujemo šapat duše… Ponekad, sam sama i izgubljena ali znam gde sam… Ponekad, me obuzima nešto, ulazi u mene ali me ne plaši… Jer ja sam izgubljena između ljubavi i sna… Bez saučesnika u životu i mislima… Izgubljena u rečima i mislima, koje su me otrovale… Trudim se da razumem. Tražim trenutke da ih živim. Tražim emocije bez granica…
Lepo je kad se smeješ… Lepo je kad osećaš radost duše… Lepo je kad ti se dogode dobri ljudi. Lepo je kad život omekša ivice dana. Sada, u podnožju mog života, razbijen je jedan san… San napravljen od misterije i magle. Ostale su samo stene od sećanja i bezbroj pitanja. Moje poruke, niko ne drži u svojim rukama. Ostavljam sve… Bačena je bomba za masovno uništavanje i raznela moj svet. Nema reči koje će popuniti prazninu… Samo emocije koje se hlade… A u meni večna vatra gori… Ljubav i želja nisu isto… Sudbina rasplamsava vatru i širi je… Zasijaće oči opet… Samo da dođem do kiseonika… I biću zadovoljna svojom srećom. Samo nežnost i ništa više…Ništa više zauzvrat.
Nisam glupa, ni bespomoćna… Ja sam toliko jaka da ne nosim nikakvu masku. Slobodna sam da budem ranjiva i krhka… Slobodna da osećam i pokažem svoje emocije… Slobodna da preuzmem rizik, da budem srećna. I neću sve da čuvam u sebi… Puštam da iz mene ponekad izleti nešto… No, kažem “Dosta!”, svojim slabostima… Neću više biti tu za njih… Neću ih više puštati u sebe… Neću više biti nežna prema njima ali neću ni biti licemerna… Nisam ja zabava za prikazivanje… Nisam ja iz tog vašeg sveta površnosti… Znam da oni koji u ovom svetu laži govore istinu, gube sve… Laži nas okružuju i guše, jedu… Zato ću vas pogledati u oči i reći vam”Jebite se!” Naljutiću se i reći vam to ali isto tako ja imam i lakoću osmeha, koji vam dajem posle toga. Ovaj svet je prepun obećanja, koja se zovu laži… Neću više da gledam unazad, samo ću ponekad pogledati… A to je ogromna razlika… Daću sve od sebe ali stajem kada počnem da gubim sebe. Znate razmišljanje o sebi nije uvek sebičluk, ponekad je to i otkrivanje sebe.
Ovo su reči za vas, koji ste mi dali srce… Ne tražite mi više gramatičke greške, pokušajte da razumete moju misao i mene… Ja sam žena i zaslužujem poštovanje. I svi oni koji nisu sa mnom u mojoj oluji, ne trebaju mi ni kada ona prođe. A vi što gradite zamkove od svojih laži, vi ćete biti sahranjeni pod njihovim ruševinama.
zoja zamak laž život
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s