Jutros sam glasno u sebi rekla: ”Au, p… m… sve!”

Probudila sam se sa mišlju o gubitku drage osobe i bolom… Razmišljam o životu i vremenu koje prolazi, koje gubimo a koje ne možemo da vratimo… Sve nešto odlažemo, odugovlačimo… Ne stižemo… A onda se desi nešto i shvatimo, kako vreme ne možemo da vratimo… Zato sam jutros dok sam razmišljala o prolaznosti i životu glasno u sebi opsovala:”Au, p… m… sve!” Svi koji me poznaju, znaju da ja nisam psovačica. Retke su prilike kad ja opsujem a to je obično ovo: ”Izem ti zeca” i “Izem ti život bez rakije” . I baš, baš kad me neko iznervira ja kažem: “ Ma jedi g…!” I to me posle bude sramota od mene same. Znači, nisam neko ko psuje. E, pa to što sam u sebi glasno i ljutito opsovala, još rekla reč na “P”, to je znak da sam mnogo ljuta. Ljuta na sebe i na svoju lenjost i traćenje vremena. Umorna sam, samo želim da vam kažem ovo… Iskoristite dobro svoje vreme, zovite drage ljude, viđajte se sa njima, interesujte se za njih, recite im da ih volite… Sve možemo da kupimo, samo vreme ne…

au p. m. sve zoja život

Advertisements

7 thoughts on “Jutros sam glasno u sebi rekla: ”Au, p… m… sve!”

  1. Анонимни каже:

    ja sam bila na sprovodu ovih dana i članovi obitelji su imali dirljiv i podugačak govor kakav se rijetko sluša na sprovodima, i stvarno suština je da jedino vrijeme ne mozemo vratiti…i onda skuzimo da trebamo biti zahvalni na svakom danu.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s