Grešim li ja?

Gde god da idem, šta god da se desi, ja imam gde da se vratim… U tvoj zagrljaj. Neko moj… Neko tvoj. Zar nije to najvažnije? Imati svoj zagrljaj, svoje utočište, svoj spokoj… Ja sam skromna žena. Ne jurim zlato i novac… Za mene je bogatstvo u duši. U jednom zagrljaju je ceo svet. Imati nekoga svog! Zar to ne tražimo svi? Zar za tim ne čeznemo svi? Zar to nije smisao? Zar to nije dom? Ili ja grešim?

zagrljaj dom zoja život

Advertisements

7 thoughts on “Grešim li ja?

  1. Ko ima dom i krave, broji snove ili sitniš u novcu… i nikako da ga prebroji ili se zabroji, stalno iz početka, izgubi se u novcu koga je sve manje i manje u kesi… i na kraju jedan stari otrcani kaput, odvatiran, koji će popuniti kesu pomiješanu sa tuđim snovima… tako ja sanjam dok žurim iznova i iznova, opet u školu. p.s. Pod stare dane, ništa nije dovoljno staro i prevaziđeno, kao zabrojani zagrljaji u kojima se maziš, ti nespretna brojačice od novca do novca, moraš u školu da naučiš da brojiš ofarbane snove kojima te novcem kljukaju. Koliko puta si u snu spomenula novac, a kako malo je to, ljubavi moja… kravasta bar daje mlijeko i ne plače za prosutim i izgubljenim opet novcem.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s