Ahaaa…

Došao je sa posla i uzeo da priprema ručak a onda je zazvonio telefon. To je ona… Podigao je slušalicu.

“Halo?!”

“Haloooooo… Stigao si? Šta radiš?”-Bila je veselao kao i obično.

“Ništa! Nervozan sam. Spremam ručak!” – Besno je odbrusio, kao i obično.

“Šta spremaš?” – Radoznalo ga je upitala.

“ Hoću da pržim krompiriće, ne mogu sada da pričam, ruke su mi zauzete!” -Hladno joj je odgovorio.

“Dobroooo… Čujemo se kasnije. “ Sa razumevanjem mu je ona odgovorila i prekinuli su vezu.

Baš je naporna, mislio se on, dok je seckao krompiriće. A onda do njega dopre zvuk obaveštenja, stigla mu je poruka sa fejsa. Uzima telefon, otvara poruku i čita. Opaa… Neka nova prijateljica mu piše. Pita ga kako je i šta radi, kuca joj odgovor. Kaže da joj je trenutno jako dosadno. Sama je i razvedena. Nastavlja da se dopisuje sa njom, kad opet zazvoni telefon. Javlja se. Opet ona.

“ Šta je sad, šta oćeeš?” – Besno je upita.

“ Pa, ništa, samo da te čujem” – Tiho mu ona odgovara.

“Rekao sam ti da spremam ručak, ruke su mi zauzete i ne mogu da držim telefon!” -Već se ozbiljno on dere na nju.

“Dobro…” – Tiho mu odgovara i spušta opet slušalicu.

On stavlja krompiriće da se prže i uzima telefon u ruke. Nastavlja da se dopisuje sa svojom novom prijateljicom. Ispoveda mu se kako je sama i usamljena. Treba joj muškarac. Poziva ga kod sebe u goste, na ručak… Prijateljski. On se malo nećka, ali joj priznaje kako je i on usamljen. Kaže joj da nema nikoga i da je izgubio poverenje u žene. Povredile su ga mnogo puta. Ali, ipak, što da ne… Mogu se videti, onako, prijateljski. I opet zvoni telefon. Opet ona njegova.

“Šta je sad?” – Besno viče na nju.

“ Pomislila sam da si završio ručak, pa da malo popričamo.”

“Jesam ali sad imam goste, došli mi tetka i teča!”

“A, pa dobro…Neću te onda zadržavati.” -Tiho mu govori ona.

Otvara poruku od svoje prijateljice sa fejsa. Nastavljaju da se dopisuju. Ona postaje sve otvorenija. Kaže da joj treba muškarac i da je strašno uzbuđena. I u njemu raste uzbuđenje. Ona mu piše, kako je sada baš napaljena. Odgovara joj da je i on strašno napaljen. Kaže kako bi ga rado primila u sebe. U tom trenutku opet zvoni telefon. Besan je.

“ Šta je bilo, što si dosadna? Jesam li ti rekao da imam goste i da ne mogu da pričam? Šta me zivkaš svaki čas?” Dere se on na nju.

“ Ne znam dušo, odjednom sam se tako napalila i poželela te, kao da sam osetila tvoje uzbuđenje.” – Maznim glasom mu ona odgovara.

“Jesi li ti normalna?! Kako to pričaš? Ovde mi tetka i teča, nemam vremena za tvoje gluposti!”

“ Ali dušo, odjednom sam se tako napalila…!” Uporna je sad ona.

“ Slušaj, morao sam sad da izađem na hodnik, da tetka i teča ne čuju šta pričaš. Ti nisi normalna!” Besan je on.

“Jao, dušo… Ali ja ne znam šta mi je odjednom… U sekundi sam se napalila i poželela te u sebi.” – Tihim, napaljenim glasićem mu ona priča.

“ Ma, ti si luda žena! Ti nisi normalna! Šta te je odjednom spopalo? Zvaću te kad mi odu gosti!” Kaže on i prekida vezu. Seda i stavlja laptop u krilo, nastavlja dopisivanje. Ova prijateljica je baš jedna fina žena. Namučena i usamljena duša. Šalje mu fotografije, kojima pokazuje šta bi volela da on njoj sada uradi. Piše joj kao ga je strašno napalila i kako je poželeo da sada prodre u nju. Kaže joj da mu je muškost ogromna i samo što nije eksplodirao. Strašno ga je napalila. Ona kaže, kako oseća njegovo uzbuđenje i kako se dodiruje, zamišljajući da je to on. On joj piše o tome kako mazi svoju muškost i kako bi voleo da je sada naguzi. Ona mu piše kako se približava vrhuncu i kako bi volela da u istom trenutku svrše. On je strašno uzbuđen i napaljen. Kad opet zazvoni taj prokleti telefon i ona njegova glupača.

“Šta je? Jesam li ti rekao da ću zvati kada odu gosti? Naporna si, i nisi normalna!” – Uzbuđeno i besno se on dere na nju.

“Pomislila sam da su ti gosti otišli?” – Mirnim glasom mu ona odgovara.

“ Nisu! Još su tu!Hoćeš li me ostaviti na miru više, da mogu da pričam sa njima a pozvaću te kad odu? I našta to više liči da me zivkaš svaki čas i prekidaš? Već se i oni čude?”

“ Pa uželela sam se dušo da pričamo. Stalno si u nekoj žurbi i frci… Kad ćeš imati vremena za mene?”

“Znaš šta? Ti si jedna zaludna žena, kojoj je dosadno i koja nema obaveza, pa meni dosađuje i maltretira me!”

“ Ljubavi, nemoj tako… Pa i ja sam radila i čak imam mnogo više obaveza od tebe ali imam i vremena za tebe” -Maznim glasom, punim strpljenja mu se ona obraća.

“E pa vidiš, nije tako! Ja imam puno posla i puno obaveza! Nemam kad da sedim za telefonom i vodim prazne razgovore! Ja imam posla! Imam svoje obaveze! Umoran sam više od svega a ti me nerazumeš! Sebična si! Samo misliš na sebe a ja ne stižem da sednem i da se odmorim. Evo i sad su mi gosti tu, zaseli a ja bi da prilegnem. Još ti zoveš i ja moram da izlazim u dvorište da oni ne čuju šta pričamo, jer tetka sve načuljila uši i sluša! Muka mi je više od svega! Sad ću i njima da kažem da idu. Smučilo mi se sve! Smučili mi se svi! I kako se to u goste dolazi, nenajavljeno? Ja umoran sa posla, ne znam šta ću pre, oni došli, ti zivkaš svaki čas! Ja ću lepo da poludim!”

“ O, dušo moja namučena. Izvini, mili moj!” – Glasom punim razumevanja mu govori ona.

“Šta sad izvini?”- Pita je dok baca pogled ka laptopu. Vidi da mu je prijateljica nešto napisala a ova glupača ga zivka i prekida. “I slušaj sad, više me bole ruke od držanja telefona, ajde da završimo ovo?!” – Polako čita šta mu je prijateljica napisala, kaže kako jedva čeka da se sretnu i da ga oseti u sebi, pita ga gde je, jer se približava vrhuncu, želi da joj on priča šta bi joj sve radio. Mora da otkači ovu svoju.

“Slušaj, mnogo si dosadna, i žurim, evo i gosti se spremaju da idu, aj ćao!” – Kaže joj on užurbano.

“ Dušo… A da mi prvo kažeš, šta bi mi sve radio?!”

“Jesi li ti normalna? Tu su mi gosti, moram da ih sad ispratim?! Prestani da se tako ponašaš i da lupetaš gluposti!”

“Ali, dušooooo… Tako sam napaljena i tako te želim… Ne znam šta je ovo?!”

“ Ma ti si totalno odlepila! Ti si ludača! Kakvo je to ponašanje i kakve su to reči?! Stvarno nemam vremena za takve gluposti! Ja sam umoran! Razumeš li umoran sam!?”

“Ahaaaaaaaaaaaa… !! Znači tako? Umoran si ? I ruke ti zauzete ? I nemaš vremena? I tu su ti gosti? Za mene? Jel? A za kuckanje na fejsu, imaš vremena?” – Sad već hladnijim glasom mu se obraća ona.

“Šta ti je? O čemu to pričaš? Kakav fejs? Mene to ne zanima, rekao sam ti! Rekao sam ti da uopšte ne idem na njega. Videla si da ništa ne objavljujem!?”

“Ahaaaaaaaaa… Videla sam ! Majmune jedan primitivni i napaljeni. Lažovčino jedna! Pa ja sam tvoja prijateljica sa fejsa!”

“ Koja prijateljica ? O čemu ti to pričaš?!”

“ Pa ta seljačino jedna sa kojom se svo vreme dopisuješ i za koju si se napalio da je naguziš!”

“ Ja, ne znam o čemu ti to pričaš! Ti definitivno nisi normalna žena! Ti si za psihijatra!”

“ Budalo jedna, prestani više da lažeš! Smučio si mi se! Ja sam ona, ja sam Iris!”

“Znao sam odmah! Samo sam te zezao!” U sekundi je shvatio sve i pokušavao da se izvuče.

“Ahaaaaaaaaaaaaaaaa… Majmune lažljivi!” Bile su to zadnje njene reči koje je čuo. Dok je u šoku držao telefon i dalje na uvetu, čuo je samo: “Tu, tu, tu… “