Kad ima volje

Kada ima volje i strpljenja ništa nije teško i sve se stiže. Znam svoje mane a i vrline. Ja sam od onih, kako me kad uhvati. Sve zavisi od osećaja u meni. Ponekada sam teška, kao najveći brod teretnjak a ponekad klizim kao lađa. Bacim sebe na dno lestvice lanca ishrane i osećam se bezvredno a zatim odjednom, iznenada, dobijem krila i osećam se kao najvažnija osoba na svetu. Podsećam sebe da ne smem nikako izgubiti nadu. Stavljam osmeh i u najtežim situacijama. Ponekad poželim da je samo moja želja dovoljna da sve nestane. Ulazim na vrhovima prstiju u svoju sobu. Podižem pogled visoko. Teško mi je, to je zato što nemam volju. Počinjem da češkam noge. Opet isto… Češem se… Trebali su mi dani da shvatim razlog svog češanja. Ne bi ni shvatila da nisam ugledala… Mala crna buva skakuće. Izjedoše me živu. A ja ne kapiram. Posula sam neki prah po stanu, parket je beo. Već deset dana je tako… Nalazim mrtve bubaruse, pomislila sam da su i buve nestale ali one su tui i dalje. Prosula sam još jednu turu Bubija(prah za efikasno suzbijanje gmižućih insekata) a ja se češkam i dalje. Možda treba da nabavim neki prah za skakutave insekte? Strpljenje mi pri kraju a volje nemam… I ne stižem… A parket mi beo… Kad bi neko da ga oriba hteo, ulepšao bi mesec ceo. Molim vas, pomozite… Prijatelji budite, muke me rešite…. Od buva oslobodite. Da mi bude malo bolje, jer ja više nemam volje.

prijatelji-buve-zoja-zivot-pomozite

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s