Čovek

Obična žičana ograda je delila zelenu površinu od državnog preduzeća. Sa one strane ograde je stajao muškarac i gledao u decu koja su se igrala. Svaki dan u isto vreme. Žene koje su čuvale decu, majke i bake su to primetile. Primetila sam i ja. Postajalo je čudno, na neki način uvrnuto. Postajalo je iritantno. Sigurno je neki nastrani čovek. Doduše, on je samo stajao i gledao u jednu tačku. I tako satima, svaki dan. Postajala sam zabrinuto ljuta. Sve i svako ko je drugačiji nas plaši, naročito u današnje vreme. Mi žene smo počele da se domunđavamo. Pomerile smo se sa decom u suprotan kraj parka. On je i dalje stajao nepomično i gledao u svoju tačku. Garant manijak. Ma idem da mu kažem šta mislim. Prilazim mu besna.

„Izvinite, šta vi tu radite svaki dan?“ Ništa on ćuti.

„Odgovorite mi, zašto nas gledate svaki dan?“ On samo okreće glavu na drugu stranu. Zbunjena sam ali i dalje ljuta. Nemoćno se vraćam na pređašnji položaj, u suprotan kraj parka. Žene me radoznalo zapitkuju šta sam mu rekla i šta je on meni rekao. Kažem:

„Ništa, samo je ćutao i okrenuo glavu.“ Čudno… Emocije su mi uzburkane. Ne znam šta da mislim. Briga za decu je ipak veća, upadam u neku paranoju. Otići ću da ga prijavim. Odmah sad idem do njegove firme da se požalim.

Užurbano izlazim iz parka i idem do ulaza u njegovu firmu. Smišljam kako da formulišem svoju žalbu. Dolazim do portirnice i obraćam se portiru.

„Dobar dan!“ On mi odgovara.

„Dobar dan!“

„Ja sam došla da se požalim, kome bi mogla da se obratim?“

„Evo recite meni, o čemu se radi?“

„Vidite, tamo kod parka svaki dan, satima stoji jedan čovek. On je garant neki manijak. Mi žene smo uplašene i ja sam morala da dođem i da se požalim.“

„A, Milinko… Verujte mi on je potpuno bezopasan.“

„Nama ne deluje bezopasno, mi smo uplašene žene.“

„Ne brinite ništa. Svi mi znamo za njegov slučaj.“

„Kakav je to slučaj?“

„To vam ne mogu reći.“

„Ali ja insistiram!“

„Žao mi je, to je naš interni slučaj.“

„A da ja odem u policiju da ga prijavim?“

„Molim vas gospođo, ne činite to.“

„Onda mi recite o čemu se radi. On je za mene običan manijak, koji satima stoji i gleda u decu.“

„Verujte mi da nije manijak.“

„Na osnovu čega vam mogu verovati?“

„Samo mi verujte.“

„Žao mi je, ne mogu vam verovati. Idem u policiju.“

„Gospođo, stanite… Reći ću vam… Izgubio je dete.“

Ništa nije onako kako izgleda, zar ne?

nista-nije-onako-kako-izgleda-covek-zoja-zivot

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s