Brz jezik

Često meni jezik brži od pameti. To je istina živa. Lanem tako nešto, pa mi posle krivo. Kako izleti misao na svež vazduh, ja poželim da je vratim… Ali kasno… Svi je već čuli. Oću da izjedem svoje dupe ali… Gotovo, otišlo u etar. Elem, sad ću vam ispričam zašto ovo pišem.

Jednom prilikom skupila se grupica nas, pozvani smo kao gosti na Radio Beograd 202. Sedimo tako u kancelariji, našeg dobrog, starog voditelja Darka, dobro nije baš tako star… Nisi star! Jesi zvezda ali nisi star! Darko, nisi star, super si! Jel vidite o čemu vam pričam? Ne razmišljam, kažem a posle mora da se vadim iz…. Elem, sedimo tako mi čavrljamo o koje čemu… Pa malo ćutimo, pa opet čavrljamo i sve tako u krug. A ja posmatram ljude… Bile tu i moje dve kume, i dve prijateljice i još neki muškići, ne sećam se više ko još ali njih zapamtila. Gledam ti ja sve njih tako redom. Švrljam pogledom od jednog do drugog. I baš kad je bio onaj period kad su svi ućutali, ja pustim glas… Ma ne pustim ga ja, moje misli same izleteše napolje.

Jel, vas dvojica, kako vas nije sramota? Mladi momci a vidi kakvi vam zubi. Sramota! Lepo to da idete da sredite!”

Rekoh ja to, ne shvatajući još šta sam rekla. Ali shvatam da je ona tišina, sad još veća tišina. Ma muk, totalni. Mislim da je i kompjuter prestao da zuji. Svi gledaju u mene. U jeboteee… Šta sam sad rekla? Rekla sam i ujedoh se za jezik. Kako sad da se operem? Svi ćute a ja se blentavo smeškam. Mislim da su satima ćutali… Dobro nisu satima, ali sigurno bi to toliko trajalo da neko nije zakucao na vrata. Spas! I odjednom graja, svi počeše nešto da pričaju, kao da ništa nije bilo. Svi se napraviše blesavi a jedina blesa tu sam bila ja. Možda nisam jedina ali najveća sigurno. Nastavimo mi tako, kao da ništa nije bilo, niko ništa ne spominje, niko ništa ne priča… Al mene jede to… U bre kaka sam, nisam normalna. Prođe to… Povremeno se setim toga, kao opomene da prvo čujem sebe šta ću da kažem i da se preispitam, jel smem to da kažem.

Prošlo od tog događaja godinu i nešto. Kad zvoni meni telefon, pogledam ja ko je to, kad ono jedan od onih momaka. Šta ću, javim se.

Halo, Zoja! Kako si? Dobro, evo šta sam hteo da ti kažem. Sećaš se kad smo onomad bili kod Darka i kad si mi rekla ono za zube?”

Jooooooj… Kuku meneeeeee… Zemljo otvori se, da propadnem odma! Počinjem sa izvinjenjima.

Jao, sećam se… Izvini…Ne znam šta mi bi. To me evo jede svo vreme. Baš sam se ružno ponela. Mnogo mi je neprijatno i žao. Oprosti, izvini, pardon…!”

Pokušavam ja da se izvinim isčupam, opravdam… Neprijatno mi, majko moja. Kad me on prekinu.

Ne izvinjavaj se! Hteo sam nešto da ti kažem. To što si mi ti rekla me baš zamislilo. Zamislio sam se i pokrenuo. Zato si ti prva kojoj ovo javljam. Dobio sam neke pare i idem da sredim zube. Hvala ti!”

brz-jezik-zoja

Advertisements

8 thoughts on “Brz jezik

  1. Desavalo se to i meni. No, kako sam omatorila, nista mi vise ne izlece, bar iz usta. Dal’ zbog demencije ili zrelosti (ispeci pa reci), ne znam! Dobro si prosla, mogla si ostati bez svojih njupavaca, ali, izazvala si suprotan efekat.😘

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s