Priča o ljubavi-deca

Mama, mamaaaaaaaaa… Sad sam bila kod Amija. Išla sam sa njim iza kuće da piški i videla sam njegovu pišu. Mama, piša mu ko makaron!”

Hahaha… Dušo moja, a što je piškio iza kuće a ne u kupatilu?”

Hteo je da mi pokaže svoju pišu ali da smo zajedno ušli u kupatilo svi bi rekli da smo momak i devojka. A on neće još da se ženi a ni ja ne bi htela da se udam! Znaš mama, on ponekad baš zna da kaže nešto interesantno, kad dovoljno dugo razgovaramo. Danas smo baš dugo pričali i rekao mi je da se ono ne zove piša, već penis.”

Pa vi ste baš ozbiljne razgovore vodili? I o braku ste pričali?”

Da, i rekao mi je da je bolje da se ja nikada ne udam. On će morati da se oženi, odma čim izađe iz škole, jer neko mora da mu čisti i sređuje kuću. “

Hahaha… Ali šta ako sretneš nekog lepog momka i zaljubiš se?”

Razmišljala sam i o tome mama. Mislim da ljubav nema veze sa lepotom. Eto, tata nije baš nešto lep a ti si se udala za njega. I kad ga vidiš golog u kupatilu, ti se ne uplašiš, i uopšte ne misliš da je to grozan prizor.”

Hahaaaaa… Šašavice jedna mala, o čemu sve ti razmišljaš.”

Moram već sad da mislim na sve to. Vidim da je ovaj život mnogo komplikovan i da ima puno teških stvari u njemu. Možda se nikada neću udati. Ili bar neću da žurim sa tim ljubavisanjem. Već mi je sada dovoljno teško što moram da sredim svoje igračke. I već me sad boli glava od pomisli na sve to, ne treba mi još uvek da se mučim sa svim tim stvarima. Neću da žurim. Mama, ako se nekad slučajno desi da se udami da mi roda donese bebu a nadam se da neće, ja usrane pelene neću menjati. Mogu tad da pozovem tebe na kafu i menjanje pelena? Ili možda da se udam samo na nekoliko sati da vidim kako je to i da pobegnem pre nego što roda dođe? Šta ti misliš mama?”

Šašavice moja mala, kad nekoga zavoliš, ništa ti neće biti teško.”

Dobro ali ja želim muža koji će da mi lakira nokte na nogama, meni je to mnogo teško. A kako će mi tek to biti teško, kad mi stomak poraste i budem debela kao sve žene. I volela bi da me vodi negde da jedemo, da ne moram da kuvam kao ti svaki dan, i još bi volela da sve krompiriće da meni.”

Sigurna sam da ćeš pronaći baš takvog muža, hahaaaaaaaaaa…!”

I znaš šta bi još volela mama? Volela bi kad plačem, da me on zagrli i da mi pomogne da plačem.”

O, dušice moja, to je možda i najvažnije od svega.”

Mama, znaš sviđa mi se da pričam sa tobom o ljubavi i svemu tome ali sad mi počinje crtani!”

Izazov i inspiraciju mi dala moja divna dušica Ismeta Jonić. Hvala dušo predivna!

prica-o-ljubavi-zoja

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s