Čekajući razvod ili smrt – Priča prva

Priča prva

Šta god da on uradi, ona je nezadovoljna. Od kako otvori oči počinje sa svojim pridikama upućenim njemu. Srećom spavaju u odvojenim sobama, barem noću ima malo mira. Svakog jutra on ustane pre nje i skuva im kafu i čaj. To je mali ritual za početak dana, za početak njenog zvocanja. I evo je, čuje je, već je počela ali je još uvek ne razume jer je na gornjem spratu njihove kuće.
“… I rekla sam ti… Ti teraš po svome. Mene ovde niko ništa ne sluša. Ja se ovde ništa ne pitam. Opet si ostavio cipele gore, donosiš mi blatao ispred spavaće sobe. Zna se gde stoje cipele. Ti ćeš da usisaš danas. I da pokosiš dvorište, da li si me čuo? Ovde čovek može samo da poludi. I nisi pojeo onu Boraniju od juče? Ma neću više ni da kuvam. Lepo sam htela da se razvedem još pre dvadeset godina… Sve sam se nadala promenićeš se. Doduše nikada nije kasno, mogu ja i sad da se razvedem. Gde su moji lekovi? Sinoć sam ih spremila i stavila tu. Baš tu, na toj polici, znam odlično gde sam ih stavila. Što me gledaš tako? Nisam ja luda. A, evo ih ovde, ipak sam ih stavila na ovu policu. I onaj tvoj smrdljivi veš sam ubaci u mašinu, neću ja da pipam to. Ne znam što samo tako sediš i gledaš me… Bolje da si obrisao ovu prašinu. Ne mogu ja sve… Ne mogu stalno da idem za tobom. Već me boli glava, sigurno mi je pritisak visok. Daj onaj aparat da mi izmeriš pritisak! Jesi li skuvao čaj? “
“Evo, sad ću. Skuvao sam ti draga i kafu i čaj.”
“Nemoj ti meni draga. I šta me pipaš sad? A da mi izmeriš pritisak, dobro… Možeš da me pipaš sad. Inače nemoj da ti je palo na pamet da me dodiruješ. Polako sa tom kutijom! Ti si rešio da je pocepaš,a? Pazi malo, samo što ti nije ispao aparat. I njega bi da polomiš. Ništa, ti ne vodiš računa. Što si bacio tu kutiju tako. Možeš lepo da je staviš ovde na sto.Aman, vodi računa kako je stavljaš, poruši sve i milje mi poremeti. Da je tvoja majka to heklala, vodio bi računa. Ovako moja majka izgubila vid heklajući to, pa onda mžeš da cepaš, jel? Sruši čašu čoveče, de si tako zapeo? Polako! Joj, što ja ovo trpim? Što se ne razvedem, da živim ko žena malo? Šta mi treba sve ovo, pogubi sve živce sa tobom… I ajde meri već jednom!”
“Smiri se dušo, moraš biti mirna i moraš da ćutiš dok ti merim.”
“Jel ti to mene ućutkuješ? Kažeš da mnogo pričam? Vređaš me opet? Šta mi je ovo trebalo u život? Što se ne udadoh za prvog koji me prosi, nego se zarobi ovde sa tobom… I ajde, meri mi taj pritisak, šta više čekaš? Mora čovek za sve da te moli, ni pritisak nećeš da mi izmeriš. Mogu ja sad ovde da umrem, tebe bi bilo baš briga. Još bi slavio. Meri to ajde!”
“Kao kod devojčice ti draga, 120/80. Odličan ti pritisak, po knjiški.”
“ Ma šta lupetaš? Ko zna koliki mi je… Ne znaš ti to da izmeriš. Valjda ja znam da mi je visok. Sigurno je visok. Sigurno si ti to i video, nego me lažeš. Oćeš da umrem što pre. E neće da može. Gde su mi lekovi za pritisak? I skloni ovo, istresi ovaj stolnjak i lepo ga namesti, vidi šta si napravio. Što nisam oslepela, kao moja majka, da ne gledam šta radiš i tebe da ne vidim više. Joj, živote… Šta sam ti nažao učinila, da me kazniš sa ovakvim nesposobnjakovićem? Moram da prilegnem, nije mi dobro… Šta si mi ovo stavio u čaj? Oćeš da me otruješ? E nećeš, sutra podnosim za razvod braka. Videćeš! Nećeš ti mene više da nerviraš, ma šta će mi to pod moje stare dane? Idem u stan i da živim ko gospođa, da se družim sa ljudim, da idem u banje. Imam svoju penzijicu, koji ćeš mi ti više andrak? Daj mi čašu vode! I šta ćemo danas za ručak? Da odemo do pijace da kupimo nešto? I hleb nam treba a i ulje je pri kraju.”
“Kako ti oćeš draga, nema problema.”
“Šta ti meni draga? Rekla sam ti sto puta da me tako ne zoveš više. Ni draga, ni dušo. Nisam ja tvoja draga a ni tvoja duša. Dok si vatao sojke i jebavao konobarice, nisam ti bila ništa od toga. Sama sam podizala decu, mučila se… Zato mi zdravlje i otišlo. Nije te bilo nigde. Stalno po terenima i kafanam. A sad on mene cile-mile i pipka me. Što se bar nisam razvela kad sam bila mlada i lepa… Dok sam još bila zdrava i u punoj snazi, da nađem nekog dobrog čoveka. Ma ni sad nije kasno.. Eeee… Još se okreću za mnom. A ja ovde trpim tebe… “
“Pa dobro, podnesi za taj razvod braka već jednom!”
“ A to bi ti hteo? A? To bi hteo? Da se ovde širiš sam? Da skupljaš onaj tvoj ološ? Da dovodite ovde kojekakve? Na moj znoj i trud da se ovde širite? Da praviš ovde vrlivoj? Da mi brukaš decu i unučiće? Prerano si se obradovao. Neće da može. I ako podnesem za razvod braka, sve ću ti uzme, neću ti ništa ostavim. Hm… Pod stare dane bi on da se r
azvodi. Dosta više! Idi operi ove šoljice!”

cekajuci-razvod-ili-smrt-zoja

Advertisements

5 thoughts on “Čekajući razvod ili smrt – Priča prva

  1. Zbilja ili ne, odvratno je!Hvala bogu, ja sam jako malo zvocala a kada sam podvukla crtu ispod braka, ucutala sam, preselila se u drugi deo stana, sa decom. Posle par meseci, on se odselio i to je bio kraj 18.godisnjeg braka. A voleli smo se, jako, dobili dvoje dece, ali, ljubav prema kafani je prevagnula, naravno, kod mog muza. Bile smo, stalno, nas tri, same. On pijan, stalno. Samo se dopunjavao alkoholom. Nije ucestvovao ni u cemu. Ajd, dosta sam pisala.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s