Lom

Osećam se kao brodolomnik… Kao da me okružuje more sa ogromnim talasima koji jedva čekaju da me progutaju. Nevreme besni a ja u ovom strašnom vodenom prostranstvu bez hrane i vode. Napuštena, zaboravljena… Izgubljena… Sama u ovom ogromnom prostoru, primorana da borim protiv prirode i njene surovosti. Primorana da se borim i protiv sebe, da ne odustanem. Kao da je kraj sveta… Možda i jeste, došao smak sveta? Kraj civilizacije, samo ja sama, koprcam se i ne predajem se. Sve je mrtvo… Nema nigde nikoga… Nestalo je sve što nas je činilo ljudima… Izgubljene duše koje hodaju bez smisla i cilja. Vidim njihove senke iznad sebe… Lutaju… Prodavali su svoje telo i svoje duše. Zato sada lebde, ni na nebu, ni pod zemljom. Ovo je kraj svega. Ovo su naši zadnji sati… Priroda se pobunila. Vidim li tamo neko ostrvo? Možda se i spasim? Šta ako je pusto? I da li će me morske struje odneti do tamo, jer ja više snage nemam… Ne mogu dalje… I čemu? Čemu sve, kada sam sama… Možda da zovem u pomoć, može me neko čuti. Pokušavam ali glas ne izlazi. Izgubila sam moć govora. nema više snage u meni… Polako tonem… Ne osećam više svoje udove… Nestajem… Talasi pobeđuju, gutaju me… Mrak…

Aaaaaaaa….”

Šta ti je bre, šta se dereš?”

Gde sam ja ovo?”

U kadi, ležiš tu već dva sata!”

brodolomnik

 

Advertisements

2 thoughts on “Lom

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s