Gola sam

Nedostižna sam ja za vas… Gola ceo život… Tresem se od vaše hladnoće i udaljavam od vas. Ja sam beskonačnost, koju vi ne možete dostići. Svi vi umotani u slojeve i slojeve laži, obmana, licemerja… Svi vi što se znojite od svoje nečiste savesti… Svi vi ste mnogo daleko od mene. Ja sam gola. Mogu ja biti centar vaših misli ali znam da nikada neću biti centar vašeg života. Ogromni zidovi stoje između nas, između naših svetova. Vi ste ih izgradili, ne ja… Ja sam gola. Vaši životi su iluzije i metamorfoze diktirane od spoljnih uticaja. Vama je knedla uvek u grlu. Ja plačem i smejem se. Ja sam gola… Možete me zagrliti samo kada se i vi ogolite i skinete sve iz sebe. Možete me zagrliti kada srušite sve ziidove i barijere što stoje između nas. Ja vam mogu dati samo emocije, koje vam oduzimaju dah. No vi niste spremni za to, vi to ne možete prihvatiti. Vi ste naučili da živite u svetu laži i obmana. Moj um šalje vašem srcu poljupce… Moje srce šalje vašem umu poljupce… Vi to ne vidite, to do vas ne može doći… jer zidovi su između nas, slojevi svega i ničega. Ja sam beskonačnost koje se vi plašite. Ja sam gola. Ja sam za vas, san nedostižan i nikada nedosanjan…

I niko mi ne može ukrasti ono što jesam. Možete pokušti da me kopirate, možete me imitirati… Možete se osetiti slični meni ali nikada nećete biti kao ja. Ja sam gola. ja sam jedinstvena. Znate i vi ste nekada bili takvi. Svi smo se rodili jedinstveni. Vi ste se izgubili u vašem strahu od života i istine. Vi ste se izgubili u ovom svetu laži i obmana. Vi ste se sakrili daleko od svog života. A ja… Ja sam ostala gola.

gola-sam-zoja-zivot

Advertisements

7 thoughts on “Gola sam

  1. „gola klepetuša“… trznem sve, konac na jednom kraju, vežem sljedeću za prošlu, nadovezujem svaki put kad me prihvati onaj kojeg nisam ni slutila a već se kao desio… i meni i sebi; treznem sve nazad sebi a ono odebljalo uže se poveže sa njim, putem mislenih tokova, mileni moj, obavješava me o svemu što sam proživjela, jednom , nekad, zajedno sa njim… i još uvijek me čeka na istom uglu gdje se sijeku niti koje povezuju misli nepovezane, štrčeće i zajedničke… Čekam i ja da vas obavijesti(m) šta je sve stalo i prestalo, pa se ponovilo istim putem kapajući iz očiju crveno kao krv a suze… bliješti novogodište i ono što se isto tako samo iščekuje da prođe uz put niz put… Sanjala sam ga, ja stara mjesečarka koja ne zna da bude tiha već klepeće… samu sebe budi a on već budan, ako je uopšte i zaspao ovaj put, ikada… opet nije prošao kroz prorez od zavjesa koje su pale po snovima i tamo dole se složile za sljedeći put; uzimam isti lik, ne biram… to mi samo bilo klepeće u ušima: imaš sluha za sve što ti se dešava… nevidljivo i prijateljsko kućište jedne mašine od čovjeka kojeg volim a skitam. Oglasi se tako ponekad! Ne stigne me ono što me čeka… na kraju ovog puta kojim nisam prošla sama i bez smisla, sve smrsila da opet raspetljavam… kako ti to sve hoćeš; hoćeš ili nećeš, pita(m)?

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s