Sin

Sine, hajmo do prodavnice, da mi pomogneš!”

Jao, majko, jel baš moram?”

Pa ne moraš ali bi bilo lepo.”

Dobrooooo…”

Izgledala je super za svoje godine, mnogo mlađe. No to je samo spoljašnji izgled. Nije mogla više da tegli kese sa pijace i iz prodavnice, bolela je kičma. Zato je pozvala sina da joj pomogne. On studira u inostranstvu i sada je došao kući, taman da malo vremena provedu zajedno i popričaju. U autobusu sreće koleginicu, koja je čudno gleda i samo je hladno pozdravlja. Primećuje čudne poglede ljudi u autobusu, razmišlja da se nije ubrljala po licu. Pita sina:

Jesam li musava ili nešto?”

On je gleda, pomazi je po obrazu i kaže.

Nisi, savršena si i prelepa!”

Sad čak vidi i zgražavanje, kod nekih ljudi. Ma baš je briga. Izlaze na sledećoj stanici. Dok hodaju ka pijaci, u susret im ide grupa mladića, jedan progovara:

Brate, dobra ti treba, samo malo matora za tebe!”

Ona je u šoku, sin je pita: “Mama, šta je to treba?”

Ma ništa! Pusti to, sad razmišljam šta treba da kupim na pijaci.”

Dok šetamo između tezgi, pazarim šta mi treba, dajem teže kese sinu. Ljudi me i dalje čudno gledaju, neki sa divljenjem, neki se zgražavaju. Ništa mi nije jasno. Setim se da mi trebaju i krastavci. Vidim na jednoj tezgi puno krastavaca. Imaju dve vrste, mali i debeli, svetlo zelene kore i dugački, tanki, tamno zelene kore. Cena skroz različita, ovi mali i debeli duplo jeftiniji. Prilazi mi prodavačica, dok ja pokušavam da smislim koje ću da kupim. Sa velikom znatiželjom u glasu ja je pitam:

Izvinite a zašto su ovi dugački duplo skuplji od ovih kratkih i debeljuškastih?”

Ona mi odgovara, mrtva ozbiljna:

Znate ovi dugački su višenamenski a ovi kratki su za salatu!”

Čekam da se osmehne svojoj šali, međutim ništa. Ona me samo značajno gleda i trepće. Zbunjeno joj kažem: “Uzeću kilogram ovih kratkih!”

Potrpam taj krastavac u jednu kesu, em jeftiniji, em ću imati salatu. Mislim da sam pazarila sve, idemo kući. Kad ugledam drugara iz srednje, baš se dugo nismo videle. Kad god se vidimo, izgrlimo se, izljubimo i slatko ismejemo. Zovem ga. Prilazi mi, i poprilično hladno kaže:

Zdravo, gde si ti? Dugo se nismo videli.”

Šta je danas ovom svetu? Na meni je nešto pogrešno, svi su čudni. Šaljem sina do pekare da kupi hleb, ostajem sama sa drugarom. On kao da je to jedva dočekao i čim je sin odmakao par koraka, obraća mi se:

Gde nađe ovog malog, može sin da ti bude? Pa još ovako javno šetaš sa njim? Mnogo je bre mlad za tebe! Nisam to očekivao od tebe.”

Ja šokirana. Zbunjena. Ali mi se polako bistri u glavi. Zato me svi čudno gledaju. E ljudi moji, ovaj svet je pun predrasuda. Pogledam u drugara, koji nestrpljivo čeka moj odgovor.

Pa, on mi je sin budalo jedna!”

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s