Mesečarka

Znate šta ja sam mesečarka i to uopšte nije loše. Sada ću vam ispričati sve. Onaj moj počeo nešto mnogo da talasa, pa još i povisi ton na mene. Nisam znala kako da mu doakam. U meni bes i ljutnja rastu. Jedan dan došlo meni da promenimo malo raspored nameštaja u stanu. Rešim da ormare pomerim na drugi zid, pozovem ja njega:

-Cileeeeeeee… Dođi da pomerimo ove ormare tamo.

Pogleda me on “onako”, malo kao da sam luda, malo kao da ne razume šta sam to rekla. Ponovim ja opet:

-Cileeeeeeeeee… Da mi pomogneš da pomerimo ormare, biće više svetla u sobi.

Pogleda me on i odbrusi mi:

-Ma ti si luda žena! Nemaš sad druga posla, nego ormare da vučeš. Ja vala ne mogu. Boli me kičma.

Sad ja njega pogledam “onako” ali na moj način. Onako besno, ljuto i videćeš ti svog Boga. Naljutim se ja i hopa- cupa, povuci, potegni, pomerim sama ormare. On me gleda u čudu. Sredim sve to lepo, počistim paučinu i prašinu a vala je bilo iza ormara ohohoooo… I bi više svetlosti u sobi. I lepše nekako. Promena. Svaka promena je lepa. Uveče ti legnem rano umorna i iscrpljena, zaspim kao beba. Jutros se probudim kao nova. Jes me malo žigala ova desna ruka u ramenu ali ko preporođena sam. Ovaj moj me sve nešto čudno pogleduje. Pogledam ga onako ispod oka i namignem:

-Dobro jutro Cileeeeeee… Jesi li se napajkio?

Kad će on meni ljutito:

-Ti to mene zezaš? Namerno si noćas sve ono radila?

Sad ga ja pogledam začuđeno i upitam:

-Šta sam bre to radila? Spavala sam kao beba. O čemu ti to pričaš?

-Ne znaš? Stvarno ne znaš? Ne sećaš se?

-Nemam pojma o čemu ti pričaš!

-Ma nema veze onda.

-Ma reci sad, nemoj me od sabajle nervirati.

-Ma možda je i bolje da ti kažem, da te ne nerviram. Video sam noćas posledice tvog nerviranja.

-Pa, pričaj čoveče… Pričaj već jednom. Baš sam radoznala.

-U neko doba noći počneš ti da se dereš na mene. Grdiš me što neću da ti pomognem. Skočiš iz kreveta i počneš da ga dižeš. Ti ga dižeš a ja polako klizim ka ćošku do zida. Skvrčio sam se kao miš. Podigla ti krevet kao list od papira i stojiš tako. Ruke gore, krevet gore a ja dole. I dereš se na mene, sve vičeš, ” Vidiš, mogu ja i sama, da pomeram stvari!”. Umalo se ne uguši. Da si držala još minut, umro bi il od straha, il od nedostatka vazduha. Ne smem više da te nerviram.

Sledeće noći meni se pripišalo. Ustajem ja, kad će ti moj Cile meni ali sve nežno i brižno:

-Gde ćeš, gde si pošla? Ajde, lezi, lezi… Spavaj… Mirna… Spavaj. Sve je u redu. Tu smo, dobro smo. U krevetu smo. Noć je. Spavaaaaaaj.

I sve me drži za ruku, ne pušta me da ustanem. Pogledam ga, gurnem njegovu ruku i kažem mu:

-Aman-zaman čoveče, pusti me, idem da pišam.

Šta da vam kažem, postao je vrlo pažljiv muž. Od tada…

mesecarka-zoja

Advertisements

2 thoughts on “Mesečarka

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s