Osećam sve- Moje pismo nekome

Osećam svaku reč… Lažno laskanje mi zadaje bol… Neiskreni komplimenti su uvreda za mene. Ne treba mi ono što ne osećam. Moj živort ima smisao kada su u skladu sve moje misli, emocije i osećanja. Ja sam deo sveta oko mene i moram biti u skladu sa njim. Lažne i neiskrene reči, me ostavljaju zbunjenu… Pitam se čemu to? Jedno je iskrena podrška, razumevanje i vetar u leđa što dajemo a sasvim drugo neiskrenost koju delimo… Oseća se sve to… Osećam svaku reč… Osećam i ostajem nema… Ja ostajem bez reči… Moja duša vibrira sa vetrom, moja duša luta sa oblacima, moja duša miriše na zvezde… Moja duša živi gore visoko… Svemir je u meni, u mojoj duši… Nesikrenost mi donosi oluje i ruši moj svet… Osećam sve…

Ja moram da se osećam dobro sama sa sobom… Pokušavam da živim sa optimizmom, da činim dobro… Nikada ne dajem izgovore, da bih se izvukla… Dovoljno sam jaka, da pokažem svoje slabosti. I dovoljno sam jaka da se ne bojim da pokažem svoja osećanja. Imam sposobnost i dar plakanja, i nije me sram. Pred voljenom osobom plačem sa iskrenim emocijama… Laž ne živi u meni. I vređa me svako ko misli da sam neiskrena… To je samo vaše nepoznavanje mene, nepozavanje moje duše… To je vaša brzopletost u donošenju zaključaka… To je samo dokaz da niste imali dovoljno ljubavi za mene. Ja mogu da živim samo sa osmehom… A vi što ste znali samo da mi ga kradete, vi što ste mi davali lažne reči i obećanja…Vi mi ne trebate…. Ja moram da se osećam dobro sama sa sobom. Osećam sve…

Samo oni koji imaju sposobnost da svojim očima pročitaju moju dušu, su ljudi za mene. Samo oni koji svojim očima u meni vide kaleidoskop boja, su moji ljudi. U meni živi puno raspoloženja… Ponekad sam konfliktna i sama sa sobom ali to je moja borba… Ja tražim put… U meni su vetar i more… U meni su čežnja i melanholija… U meni su mir i nemiri… Samo oni koji svojim očima vide moju lepotu i šarm su moji ljudi… Lažne reči mi ne trebaju, kao ni lažni ljudi… Ja osećam sve…

Ja sam idealista i pobunjenik pred životom… Ja sam slobodna da budem svoja… Ne moram nositi štikle, da bih hodala uzdignute glave i dostojanstveno. Neki me vole i poštuju, neki me se plaše a neki me i mrze… Jer ja sam slobodna da budem svoja. Moja osećanja su neograničena i nemaju rok trajanja. Ja sam slobodni borac i ne odustajem. U večnoj sam poptrazi za novim svetovima… Oluje me bacaju i ljudi bacaju kamenje na moju dušu ali ja se ne predajem… Idem dalje, otvaram nova vrata… Volim život i volim da živim do samih ivica mojih mogućnosti… Ne bojim se, nema straha i nema predaje… Za ljubav činim sve. Odustajem samo od onih koji me nisu prepoznali, koji nisu videli moj dar… Odustajem od onih što pokušavaju da da gaze moje dostojanstvo i da uguše moju slobodu. Odustajem od onih koji me nisu razumeli… Odustajem od onih koji su odustali od mene… Ja sam slobodna da živim svoju istinu i ne trebaju mi vaše laži i laskanja. Meni treba iskrena podrška i razumevanje. Osećam sve…

Advertisements

6 thoughts on “Osećam sve- Moje pismo nekome

  1. ja sam te, draga Zoja, prepoznala do neke mjere, pa ipak, pitam se je li zbilja moguće ovo što pišeš: Ja sam slobodna da budem svoja… Ne moram nositi štikle, da bih hodala uzdignute glave i dostojanstveno. Neki me vole i poštuju, neki me se plaše a neki me i mrze… Jer ja sam slobodna da budem svoja. – Jer ako jest, to je DIVNO!!!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s