Ja uvek mogu sebe da pogledam u ogledalu

Mislila sam da će te moje pesme dovesti do mene… Da ćeš shvatiti ko sam ja… Da ćeš otkriti mene… Da ćeš videti sve moje mirise i otkriti svo ovo trnje zabodeno u meni… Danas ja znam da su svi ti koraci bili uzaludni… Ja sam skakala… Nisam videla sve te koridore ispred sebe… Srljala sam… Za mene su svi prozori zatvoreni… Sada mogu slobodno da sedim i da gledam u plafon… Sada mogu da tražim novu perspektivu… Naše mogućnosti su izgubljene… Neki ljudi su sramota za svet… A opet ti neki ljudi su svojoj okolini čistunci… Neki ljudi su nedostojni… Koliko dobrih ljudi nije rođeno zbog sebičnih seronja… Žive a neznaju da se postide… Licemeri i kukavice… Nezahvlanici… Ne govori da si sam i da nemaš nikoga… Ti si sebi dovoljan… U tebi nema mesta za mene… Zvala sam te…. Zvala da uništiš svu bol iz mene… Ti si mi samo nove boli stvarao… Izazivao… Iskušavao… Urušavao… Ja opet pišem… Pišem da se obnovim… Da zaboravim amputirane delove sebe… Da se sastavim… Doćiće trenutak u mojoj istoriji, kada ću reći: „Ne sećam se…“. Zaboraviću da sam živela mrvice i da sam volela… Zaboraviću da sam želela mnogo više… Doći će trenutak kada ću biti u potpunom miru sa sobom… Doći će trenutak kada će se prošlost i budućnost sresti… Vidim sebe… Vidim sebe u ogledalu… I vidim svoje oči… Moje lice je bledo… Teret na leđima težak… Trčim po pustinji svojih misli… Treba mi neko da me zagreje… Pisala sam pesme… Zvala tvoje ruke… Nisu se uklopile… Imaš bolje, privlačnije destinacije… Važnija mesta za svoje ruke i svoje lažne reči… Imaš važnija meste za svoje prazne priče… Stojim na ivici vremena… Zapanjena… Zovem svoje sećanje i pitam se… Kao životinja uplašena, ja ispuštam krike u sebi… I dišem…Trudim se da ostanem na površini… Volela bih da imam za pisanje samo lepe stvari… Ali sada nema… Ja sam ljudsko biće… Ja pišem ono što osećam… Ja sam zbunjujuća, puna nedostataka… Sve to me ograničava… Bilo bi lepo da mogu drugačije… Volela bi da nam je večnost bila svakog trenutka… Međutim rođena sam da živim ono za šta sam rođena… Ovde sam gde sam… Ja sam ja… Moj mir i nemir… Prolaze trenuci… Prolazi večnost… Sve prolazi… Ja uvek mogu sebe da pogledam u ogledalu…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s