Nova godina u Boleču

Još jedna nova godina, kraj osamdesetih. Žurka u Boleču. Idemo sa dva auta, sa trećim treba da se nađemo tamo. Dva sata lutamo po Boleču, naletimo na neku kasarnu, nema dalje. Objašnjavju nam mladi vojnici kako da se vratimo na pravi put. Led svuda oko nas, jedva se okrećemo uz pomoć mlađanih vojaka, koji guraju automobil. Napokon stižemo na pravu adresu. Trećeg auta nema nigde, naćiće valjda i mi smo našli. Privatna kuća, žurka na prvom spratu, odmah saznajemo da su roditelji na drugom. Moramo biti fini. Ponoć stiže za koji minut, svi uzimaju čaše da nazdrave novoj godini. daju i meni, odbijam. Nagovaraju me da uzmem bar gutljaj, za uspešnu godinu. Pristajem. Ponoć, svi čestitaju svima. Svako nazdravlja sa svakim. Kruži džoint, opet me nagovaraju iako odbijam.

-Ma uzmi jedan dim!

-Neću i neću!

-Ma daj, što si takva, neće ti biti ništa!

Uporni svi a ja ajde da uzmem dim. Uzimam dim, bljak, srknem gutljaj votke i padam u nesvest. Podižu me i vuku u kupatilo. Budim se iznad bidea gde povraćam. Ne znam gde sam, ni šta se desilo. Shvatam da sam u kupatilu sa tridest šest žena. Čujem glas prijateljice Sanje.

-Vidi ima dezodorans u tašni!

I čujem kako sve žene vrište:

-Neeeeeeeeeeeeeeee… To je suzavac!

Kasno, već se namirisala. Vesna me vuče napolje. Sada su već svi napolju. I roditelji domaćina su tu, kažu:

-Žurka je gotova!

Ja opet padam u nesvest. Budim se u kolima, povraćam po nekome. Sledeće moje buđenje je u Urgentnom centru. Šalju nas u centar za alkoholizam i narkomaniju.Tamo me pregledaju i kažu da nisam narkomanka i nisam za njih. Šalju me na Vojno Medicinsku Akademiju, koja je dežurna, na ispiranje želuca. Malo sam budna, malo u nesvesti, i povremeno povraćam. Budime se na krevetu koji guraju mladi vojnici i opet gubim svest. Rekli su mi da sam alergična na travu, ne smem je koristiti. Budim se u stanu druga Džonija. Svi su tu. Već je svanulo. Ja sam komirana, skoro ničega se ne sećam. Prepričavaju mi. Oko podneva me voze kući. Moj osećaj je da sam te noći umrla i rodila se više puta. Posle od kume saznam, ona je bila u onim trećim kolima, da su oni Novu godinu dočekali u Boleču, ispred kasarne sa mladim vojnicima. Nove godine su sranje. Svi nešto očekujemo, nadamo se, a one nam samo donose nevolje. Barem kod mene je bilo tako. Možda je bolje ostati kući i ne izlaziti.

 

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s