Ne volim zimu

Ne volim zimu…

Ne volim vetar i hladnoću…

Vetar koji kida,

i ulazi u kosti…

Vetar što sve pred sobom nosi…

Vetar što mi prkosi.

Vetar što duva,

i hladi mene.

Kad je već tako,

neka odnese,

sve ružne uspomene.

Neka odnese i sve  što je bilo,

sve ružno što se desilo.

I sneg će pasti…

Neka pahulje bele,

pokriju sve tuge.

Neka izbrišu one dane duge,

bez kraja što su bili,

što su nam osmehe ukrali,

što su nam suze dali.

A mene,

ti zatvori u svom toplom zagrljaju.

Vetar neka duva,

pahulje neka padaju…

Ušuškaj me…

Zagrej me toplotom svojom.

Nemoj da mi prsti zebu…

Zaboravimo sve šta je bilo juče…

Nemojmo misliti na sutra…

Samo me sada zagrli…

Mesec polako odlazi,

novo svitanje nama dolazi…

Svetlost za nas…

Novo jutro…

Ne volim zimu…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s