Priznajem sebi sve

Lete komadi mene, nestaju kao mehuri od sapunice. Sa svakim mojim dahom, izlazi i deo moje duše i nestaje… Rukama milujem svoje lice i polako ih spuštam ka grudima, da pomilujem i sve ono što me boli. Bila sam u potrazi za čovekom a samo sretala one što su srce napustili. Želela sam neograničenu ljubav i poglede a nalazila oči bez sjaja. Davala lepotu što isijava a hladnom vodom me polivali. Emocije me vodile da letim visoko, da idem duboko… Ljubav… Ljubav što nam menja živote… Ljubav što menja sve… Ljubav je san za dvoje… Srce je volelo, duša je volela… Sada sve samo boli… Sada sam u podnožju ničega i budim se polako… Razgovaram sa sobom i gledam u svoje oči, neću da se lažem. Priznajem sebi sve.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s