Ja

Ja sam crtež slobodnom rukom. Ja sam improvizacija. Ja sam izmišljotina, sačinjena od snova. Uvek nova… Rođena drugačija… Rođena da živim protiv plime… Vetrovi me nose ali me ne ruše, ne pobeđuju me. … Padam ali ustajem. Ja sam od onih prokletih… Jednostavna a nerazumljiva. Ja sam od onih što se ne plaše. To sam što sam… Najbolje na ovom svetu sam sebi ja. Želite da vam ispričam svoj život? Možda bi trebala ali ja nisam od onih što se žale. Napravila sam sama izbore, zašto da se sada žalim? Sve je bilo kako je moralo biti…. Za sve je postojao dobar razlog. Nekada davno sam bila brza, impulsivna… Znaju svi i da sam previše trpeljiva i tolerantna… Sada me život naučio da razmislim, da dobro razmislim o svojim odlukama. Često se zatvorim u svojim mislima, u svojoj melanholiji… Živim u svojim tišinama, unutra u sebi jer tu je moja realnost. Ne mogu drugačije, ne mogu pobeći od sebe… Nejasna sam često i sama sebi… Ne mogu da garantujem za svoje reči i postupke… Mene trenutak nosi… Iznad svega ja sam hrabra… Ja sam baš ono što želim da budem. Ne može drugačije… Životne borbe su me naučile važnim lekcijama… I još moram da učim… Jer ja sam tek devojčica u telu žene. Ja sam dete svog deteta. I učim da uvek budem blizu sebe. Odlučujem sama gde ću biti. Prisutna tamo gde ja hoću. Sebi čuvam one koje ja želim a puštam od sebe one druge… Pronalazim se i dalje. Možda nikada neću razumeti život ali u svom srcu nosim svoj put. Ja sam sebi sve. Ponekad ni sama ne znam šta sam i šta mislim… Svašta mi dolazi na pamet… Svašta u ovoj mojoj glavi živi. Ipak moje misli su moje… I sve što mi se dešava je dar koji sam dobila… Cenim… Divna je lepota življenja. Sve odgovore nalazim u sebi. Moje oči su vam odgovor… Ne nosim maske. Ne živim laž… Moje emocije su obojile mene i srećna sam što je tako… Srećna sam što živim. Činim sve da svaki moj dan ima magične trenutke. Smenjuju se tuga i sreća ali to je to… To je život… To nas uči da cenimo vrednosti, da znamo šta je važno. Naše srce treba da uči, da postaje lepše, da raste… Divno je kad srce kuca. Možda se ja i obmanjujem… Previše verujem ljudima, njihovim osmesima iza kojih kriju svoje licemerje… Možda se previše nadam i previše sanjam ali to sam ja. Crtež slobodnom rukom… Ne program nekog kompjutera, ne naučene fraze, ne nametnute misli i želje… Ja sam improvizacija svojih izbora.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s