Gde god da krenem, čekaj me

Jedna jedina misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem da ga otvorim, bojim se da će nestati… Da će odlepršati… Da će mi neko tu misao u letu ukrasti i pokvariti… Zato ćutim… Čuvam je u svom carstvu nemira… I žudnjom prekrivam obraze, jer i oni me često odaju… Pocrvene od mojih misli. Puštam te da mi budeš ljubav, da mi budeš ljubavnik, prijatelj… Da me vodiš kroz tamu… Kroz sve oluje, da bi stigli zajedno do svetlosti… Sve ti puštam… Puštam te, jer si moje mrvice života koje sam pokupila, ulepšao svojom stvarnošću… I svet se pored tebe brzo okrenuo… Ne bojim se više ničega, jer osmeh je sada moja borba… Oprostila sam sve izdaje, sve prevare i sve one zakrpljene rane… I verujem da pored tebe mogu da podnesem sve… Zato dopusti da budeš moja istina… Da li puno tražim? Da budem tvoja sreća, onaj užareni pogled koji plamti dodirima ljubavi… Da budem tvoja priča, tvoj život… Zato nikada ne dozvoli da ponovo budem onaj izbrušeni stub bola… Prolazna sudbina… Ptica koja peva tužne pesme… Nemoj da budem ona, čije su usne drugi kleli a voleli…. Ne dozvoli… I ne obećavaj mi ništa… Samo ćuti… Jer i u ovoj tišini znam da možeš da me osetiš… I gde god da krenem, čekaj me… Čekaj me…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s