Gde si ti?

Sedim, palim ko zna koju po redu cigareti…

Pokušavam da čitam…

Ne ide…

Misli lutaju, odlaze tamo gde one žele. Susreću se lepi i manje lepi trenuci u mom sećanju. Pokušavam da ih sve pustim, da odu od mene… Da odu daleko i da tebe odnesu sa sobom… Da te odnesu daleko u prošlost moju. Iz moje ženske duše su vrištali nečujni krici očaja i bola. Iz moje ženske duše je izlazila sva tuga nakupljena godinama a ti si bio gluv. Padale su moje suze a ti ih nisi brisao… Mokre su… Pa da, suze su mokre… Nije ih ni trebalo biti a ti si ih stvarao. Puštam sada sve da izađe… Puštam sada sve da ode… Neka ide sve daleko od mene… Neka bude sve tek prošlost koju ću brzo zaboraviti. Neću i ne želim da se više držim za slamčice lepih i retkih trenutaka. Neću da opraštam sve laži i izdaje, zbog novih laži i izdaja. Neću više da se držim nadanja zbog kojih gubim nadu. Samo ono što imam u sebi, želim i u svojoj blizini. Samo ono što imam u sebi, želim i da dobijem. Krici iz moje duše, mi istopiše utrobu… Krici iz moje duše, mi zamagliše oči… Krici iz moje duše, mi zalediše osmeh. A ti… Gde si bio ti?

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s