Svi smo zaslužili dugu posle kiše

Otvorila sam oči… I videla svojim očima, oči sveta… Pogledala sam realnost i suočila se sa njom… Sve me to zbunilo… Okusila sam gorčinu poraza i patnje…. Ali sam ustala i našla snage da nastavim dalje, da se borim… Verovala sam ljudima… Mnogi su ostavili neizbriseve tragove na meni, u mom srcu… Mnogi su me prevarili lepim rečima i izdali… Ja sam stvorila iluziju nekog drugog sveta, svog sveta… On je mojje utočište i u njemu ja živim… U mojoj duši su moji snovi i tu je moje olakšanje… Ja imam svoj svet. I posle svakog poraza ja se smešim… Smešim se zajedno sa svojim suzama… Možeš ti imati taj sarkastičan izraz zadovoljstva, možeš me kažnjavati ali kažnjenik na kraju ostaješ ti… Ja se smešim… Ne izvinjavam se jer sam verovala i ne stidim se zbog toga… Ne stidim se svojih suza, ni svojih osmeha… Kada sam patila i kada sam bila srećna ja sam uvek bila svoja… Ja nisam nikoga lagala i nisam se ni sa kim igrala… Ja sam samo pratila glas vsoje duše… I kada sam bila ljuta i kada sam psovala one što se igraju sa mnom, ja sam se borila i bila svoja… Priča se dešavala, ja sam je pratila i izvukla zaključak… Sve se dešava s razlogom… U meni je mudrost nekoga ko je naučio… Ima snage… Novi horizonti se otvaraju… Mi ih otvaramo svojom snagom i željom… A na koži ostaju tragovi i poruke… Moje telo je puno stečenih pouka… Sve je zabeležono na meni… Ne obećavam svet, jer to ne mogu… Obećavam svoje vreme, to je ono što mogu da ponudim… Moje vreme i moj život… Nudim nova otkrivanja svaki dan… Jer svaki dan je nova radost… I nudim snove kada padne mrak… Nudim da te naučim da sanjaš otvorenih očiju… Nudim još jednu šansu da shvatiš… Shvatiš kako treba biti jak… I shvatiti jačinu ljubavi… Da shvatiš kako trenutak može biti večnost… Da se život mora živeti bez žaljenja… Pogledi, dodiri, jednostavni gestovi… Sve je to važno… Dešava se… Retko ali se dešava, da padne komad neba na dvoje… Da ih spoji i njihove korake učini jednim… Da dišu kao jedno… Dešava se… Ljubav se dešava… Pogledaj u srce, pogledaj u tišinu svoje duše… Zatvori izbledele i sasušene latice prošlosti… Kreni u susret ovom Proleću, poslušaj moje reči… Svi smo zaslužili dugu posle kiše…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s