Ponekad

Ponekad… Ponekad voliš nekoga više nego sebe, a da toga nisi ni svestan… Ponekad neko voli više sve druge nego tebe, a da to i ne znaš… Ponekad veruješ a ne treba… Ponekad ne veruješ a trebalo bi… Ponekad… Priča i slučajeva ima raznih. Života punih i života praznih. Ponekad uzmeš a ponekad daš… Ponekad sve znaš, a ne želiš da znaš… I uporno zatvaraš oči, dok jednom zbog toga o zid ne udariš… Razmisliš, i rešiš da se promeniš. Tada ti neka misao iskoči, pa ti otvori oči. Probudiše se, razbudiš se… I shvatiš sve, upitaš sebe: ”Kuda to ideš, bre?” Počneš da gledaš samo ljude dobre. Batališ one loše, što te samo troše. I nastaviš svojim putem da hodaš, više sebe tako lako ne daš. Odlučiš da se svakom novom danu raduješ, da ga sa osmehom dočekuješ. Ponekad…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s