Razgovor

Volim da legnem na leđa, zažmurim i zamišljam… Čujem zvuk mora, osećam kako me talasi udaraju i njihovu slanoću na usnama…  Osećam sunčeve zrake na sebi… Greju me… Osećam i miris voljenog čoveka… Čujem ga…  Osećam ga i srcem… One je tu… Pored mene leži… Ruke nam se dodiruju a prsti se polako prepliću…

Baš mi kaže: „Opet me grdiš…? “

„Hahaaaa… Ne grdim te voljeno moje.“

Čudni su muški…

“ Ne grdim te, samo pričam“

Kad god počnem da pričam o važnim stvarima, njemu je  to grdnja.

„Ne grdim te dušo moja, samo hoću da te naučim da pričamo… Da razmenjujemo misli, osećanja, da rešavamo probleme u startu… Komuniciramo, dušo moja“

Osećam steže mi ruku… Znam nije naučio da priča o svojim osećanjima… Nije naučio …Znam, ljude uče da kriju svoje osećaje i misli… Znam da sam mu zato čudna i ponekad naporna… Sve znam… Ali, znate i meni je teško… Teško dopreti i objasniti nekome ko nije naučio da priča, objasniti mu, koliko je to važno. Stežem i ja njegovu ruku… Hoću da zna da sam tu… Da sam za njega uvek tu…  Ležim tako na leđima i zamišljam… Zamišljam sve ono što je bilo i ono što bi moglo biti… Vodim neme razgovore… Vodim ponekad i glasne razgovore… Najviše razgovaram sama sa sobom… Naljutim se ponekad na sebe… Tada osetim njegovo telo pored sebe i zaboravim svu ljutnju i sav bes… Nisam više ljuta… Samo nek je on pored mene… Makar i ovako… 

Advertisements

One thought on “Razgovor

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s