Promeniće se sve

Postoje dani koji jednostavno nestanu… Izgube se u jurnjavi, u trci sa životom…

Dani koji donose miris i ukus lažne slobode. Dani koji nas leče i brišu sve…
Postoje noći, koje traju i traju… Kad sedimo pod sjajem zvezda i čekamo da nas mesec pomiluje.
Noći za sanjare, sa snovima koji nam kradu senku i beže… Mi smo zarobljenici, prolazne lepote… Svi živimo sa strahom. Strahom od novih emocija… Emocija koje nas stignu iznenada, koje iz nas eksplodiraju, izliju se, kao iznenadne letnje kiše…
I svaki dan se gubimo u svom pamćenju, Krijemo se od sebe… Odlazimo negde,
hodamo polako, nadajući se da ćemo zaboraviti…
A život hoda pored nas i krade nam vreme…Svesni smo činjenice, da se od nekih emocija,
ne može pobeći… Borimo se, pokušavamo, i proklinjemo sebe, što smo pokušali…
Možda nas vreme i promeni… Možda sudbina, napiše drugu priču za nas…
Sve ima neku svoju ravnotežu… A mi smo postali, ono što nam nedostaje…
Beskrajni, ukradeni trenuci… Naše misli koje lutaju, tamo gde one žele…
Promeniće se sve… Promeniće se moje lice ali moje oči ne… One će uvek imati plamen
i goreće… Sa svojom dušom čekam neku novu zoru…
Valjda će jednom, sve biti na svom mestu….
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s