Moj svet, tvoj svet, naš svet…

Grešimo… Ponekad grešimo… Previše pričamo… Pričamo o sebi, svojim problemima, situaciji u kući… Previše sebe dajemo, previše bliskodsti tražimo… Previše svojih snova delimo… A ne upitamo se: Želi li ta osoba da podeli to sa nam? Želi li da čuje nas? Želi li li istinski da sazna ko smo mo? Kako smo? Kako živimo? I tu grešimo… Dajemo sebe… A ne upitamo se želi li ta osoba nas…. Želi li li nas u svom svetu? Da li čuvati svoj svet samo za sebe? Sa kime podeliti svoj svet?  Ljudi su postali hladni… Ljudi su postali bezosećajni… Ljudi su postali sebični… Ljudi su postali materijalni…  Ponekad sebe damo… Damo sebe na dlanu… Otvorimo sve karte… A ta osoba to ne vidi… Ta osoba to ne ceni… Da li se zatvoriti u svoj svet i ne pustiti nikoga unutra? Jbg… Možda je tako bezbolnije… Jer ljudi su nezahvalni… Ljudi su surovi… A opet… JBG… Kakav je to život?  Moraš nekoga pustiti… Moraš nekome otvoriti vrata svog sveta… Jer čemu sve? Čemu? Nastaviću da grešim… Otvaraću vrata svog sveta… Zadržaću one koji prihvate moj svet, koji prihvate mene. Ostalima ću otvoriti vrata i zalupiti za njima! Onako jako… Da se sve trese… Život  su greške… Život je i ono dobro što ispadne iz tih greškica…  Ne može čovek sam. Ne može čovek da juri samo materijalno. Nije čovek ko srce nema. Nije čovek ko ljubav nema. Nije čovek ko ne greši. Nije čovek ni ko ne prizna svoju grešku. Nije čovek ni onaj ko ne pokuša da ispravi grešku. Nije čovek ni onaj ko ne zna da kaže izvini. Nije čovek ni onaj ko ne zna da pusti nekoga u svoj život. Nije čovek ni onaj ko ne zna da nekome ulepša život. Nije čovek rođen da živi sam… Nije čovek rođen ni da ugađa svakome… Čovek treba biti dovoljno mudar i pametan da zna ko je ko… Da zna ko je šta u njegovom životu… Da zna sa kime želi šta da podeli… Da zna koga želi da usreći… Da zna koga želi da grli… Da otkrije sa kime želi da podeli svoj svet… Ljudi smo grešimo… Svi mi grešimo… Ali, znate… Moramo nešto i naučiti iz tih greškica… Ne ponavljati ih u beskonačnost… To više nije greška…  To je promašen život… To je izgubljeno vreme… To je bre izgubljen život! Moramo da grešimo ali moramo i da naučimo nešto…  Jebi gaaaaa…  To je život… Učiti i naučiti  iz svojih grešaka! I živeti hrabro u svom svetu!

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s