Nisi naučio ništa

Ne shvataš moju tišinu… Ne razumeš ništa… Govorila sam previše… Pričala sam predugo… Zato sada dobijaš moju tišinu… Ništa nisi čuo. Moje reči su uludo bačene. Mnogo mojih emocija je nestalo… Mnoge se kriju sada u mojoj tišini. Nisi me slušao… Nisi ništa naučio iz svojih grešaka… A one su te mogle puno naučiti. Greške su naši učitelji, ne savršenstvo. Greške su pisci tvoje budućnosti ali samo ako si nešto iz njih naučio. Niko od nas nije savršen… Svi mi imamo još puno da učimo… Uvek imamo šta da učimo. Nisi naučio da učiš! Moraš znati da slušaš… Da čuješ i ono što se ne kaže… Da čuješ i moje srce… Da slušaš i svoje srce. Ne možeš uvek čekati… Čekati druge ljude… Treba se pokrenuti, usuditi…
Tu na teritoriji mog bola, više nema mesta… Ja sam nevina žrtva patnje… Ja sam nedužna osuđena… Ne mogu tek tako dati oprost… Ne… Ne posle svega… Na leđima ja imam krila… Zato odlazim… Odlazim sa terena gde se rasulo moje srce i gde vlada bol… Mene su greške nečemu naučile… Zato koristim svoja krila, da odletim… Neću da mi više iko krade vazduh… Neću da mi se vazduh dozira… Meni treba neko ko će me učiti da dišem… Treba znati dozirati… Treba znati stvoriti svet po svom liku… Treba živeti čisto zadovoljstvo… Rupe života ništa ne može zatvoriti… Samo rast… Naš rast… A ti nisi naučio da rasteš… Ništa nisi shvatio.
Trebalo je samo da budeš uporan i da jednostavno voliš!
Iskliznula sam iz tvojih ruku..
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s