Ludilo

Da li ste nekada pomislili u sebi: ”Gde sam ja ovo? Kakvo je ovo ludilo oko mene ili sam ja samo okružena ludacim?” Ludaci koji su vrlo pametni i imaju sposobnost da vas naprave ludim. A vi se samo ućutite jer ste shvatili dubinu njihovog ludila. Oni su toliko duboko ludi, da ste nemoćni pred njima. Oni su toliko slatki i fini da vi postajete besni, usred svih tih ludaka koji vas okružuju, i vi izgledate najluđe. Tada shvatite da ste nemoćni… Ludake ne možete pobediti u njihovom ludilu. Oni vas okružuju i dahću vam za vrat. Bez želje da sudim njima i njihovom ludilu, ja sam pokušavala da ih razumem ali sam ostajala zbunjena. Sve je bilo nejasno i toliko ludo, da se nisam snalazila… Samo sam gledala i izgledala luđe od svih. Ne znam razlog mog osećaja krivice i zašto nisam mogla da im kažem “Ne!” Možda nisam htela da ih razočaram… Nisam htela da dođe do nesporazuma… Posumnjala sam u sebe, možda sam ja luda i gušim se u svom svetu realnosti… Možda sada treba da umrem među njima, da bi se rodila nova ja… Nova i luđa od svih njih. Možda sam ja i luđa od svih njih… Previše luda, da bi se računala kao luda. Možda stojim na granici dva luda sveta, mog i vašeg… Možda sam ja kolekcija svih ludila… Menjam smisao života. Ne mogu više ovako. Previše pitanja i previše možda. Ja ne mogu biti ništa, u meni previše svega. U meni sva ludila sveta i svi snovi sveta. Ne uklapam se… Znam to. Ali ja imam volju da idem dalje a to je sve što mi treba. Neka su ludi ljudi oko mene ali moraju biti dobri. Samo dobre ludake puštam u svoj svet. Ležim sada na krilima ogromnog labuda, gledam u nebo i plovimo ovim okeanom od života… Nije sve ružičasto… Vadim jedno po jedno pero i ostavljam tragove iza sebe… Ja se ipak nadam, da je neko razumeo sve ovo… I šaljem svoju nadu u ovaj ludi svet… Ne želim da moj život bude uzaludan. Znam da ne znam sve… Znam da tek učim da razumem… Ostavljam vas sada, ja moram da idem tamo gde verujem da je bolje, tamo gde ima manje tako ludih ludaka. Ne, ne sudim ja vama i ne želim to breme na sebi. Moja stvarnost je drugačija, naša izvesnost nije ista. Ja učim da budem slobodna od svih vas, da verujem pre svega sebi. Samo ja sama, mogu usrećiti i rastužiti sebe. Moje ludilo je samo moje. Ne dam ga više nikome. Ovo je moja odluka, o mom životu. Reagujem samo na svoje želje. Da… Bio je ovo još samo jedan trenutak mog ludila… Mala revizija mene i mog života. Podržite me ili odstupite. Ja ostavljam svoje tragove iza sebe.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s