Misli

Vozim se tako ja autobusom, stavila slušalice na uši i otišla negde za svojim mislima. Prisećam se šta mi se sve desilo prethodne nedelje. Pravim planove za naredne dane. Razmišljam o smislu i besmislu života. Dogovaram se sa sobom, o sebi, o svojim izborima. Nešto moram da menjam. Život je zaista kratak, treba ga iskoristiti, i uživati u njemu. Mi zaista ponekad uludo trošimo svoj život na pogrešne ljude, kao da imamo šest života. Jedan bre život imam. Ljudi su nervozni, besni. Ljudi puni izgovora… Zauzeti, obaveze, kuća, posao… Posao, kuća… Ne verujem u nedostatak vremena, ne verujem u previše obaveza. Ne verujem u izgovore koje ljudi daju. Kada nam je do nekoga stalo, mi ćemo naći vremena! Nema alibi! Uf, što me stomak nešto muči, gasovi. Slušam muziku i vraćam se svojim mislima, zaboravila sam gde se nalazim. Slušam muziku i prduckam. Ne čujem ništa, u svom svetu sam. Da, ljudi su danas mnogo nervozni. I što me ljudi čudno gledaju? Svašta! Neću obraćati pažnju na njih. I, ju, odjednom mi kliknu, pa ja sam prduckala! Brže bolje otvorim prozor, kad deda sa sedište ispred vrisnu:

Kako smeš da otvaraš moj prozor? Aj što prdiš svo vreme ali kako smeš da otvaraš moj prozor?!”

Na sledećoj stanici sam izašla.

Advertisements

6 thoughts on “Misli

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s