Čekajući bus

Grad je čudno pust. Na ulici su u većini žene i majke sa bebama u kolicima. Dan je grozan. Ovo je vreme koje mi baš neprija. Vruće, prevruće… Sparno, vruć vetar, vruć vazduh, sve je vruće sada oko nas… Ja sam kao šugava, sve me lice pecka od znoja. Još me i neke mušice napadaju po rukama i peckaju. Ne znam da li je gore unitra ili napolju. U glavi pravim plan kad dođem kući šta ću prvo uraditi. Ulećem u sobu i ne palim klimu, jer je crklaaaaaaaaaaa…. Zatvaram prozor, skidam sve sa sebe i bacam se pod tuš. Izvinte, samo da se počešem. Sad me već i koren kose svrbi. Uf, gadno li je… Sad je ovima na motorčićima baš fino. A možda i nije. Mada meni izgleda da im je baš fino. Vidim kako im pirka vetrić i leluja majice. Deluje baš super iz ove moje svrbeće perspektive. Zavidim im… Šešir mi smeta da se počešem po glavi… Još uvek čekam autobus… Tramvaji prolaze a mog busa nema… Čekajući bus… Pišem a duša mi drema… I kakve su ovo male tvrde bubice što me spopadaju? Kad ih spljeskam, pretvore se u prah… Sad me i leđa svrbe… Izgleda da mi majica nije 100% pamuk. Šugava, šugava… Češ, češ… Evo mi busa… A taman sam htela da zapalim jednu…
P.S. Biće ovo malo duži post skriptum. Ono od gore ništa ne važi… Osim svraba… A jesam li rekla da me i nos svrbeo? Cigaru sam ipak zapalila, doduše posle par stanica… Tačnije u Dimitrija Tucovića ulici… Nije se pokvario bus. Naišli ovi iz Busplusa 😛 A ja švercerka 😀 Kulturno joj rekoh da nisam otkucala kartu, kad me ona priupita: „Pa šta je ovo, svako drugi se švercuje?“ Što mene baš to da pita… Ja ne mogu da ćutim… „Pa naravno da se ljudi švercuju, kad je svakom drugom plata dvaes iljada… Nema ni za račune da se plate!“ A ona će meni: „Pa, mora i ovaj vozač da primi platu !“ Zbog vrućine, svraba i nemoći (u busu uvek posatnem totalno pospana i malaksala, valjda zbog nedostatka kiseonika -ki Zombi sam!) nisam mogla da se preganjam sa njom, samo je pogledah i izađoh. Napolju me na par minuta prijatno osveži povetarac. Smišljala sam dal da se penjem na Bulevar pa na tramvaj ili da otpešačim jednu stanicu i sačekam opet isti bus. Odlučih se za ovo drugo. Bem ti život… I dalje me sve svrbi. Dva sata sam ti ja sestroslatkabratećalesinekevoićerko putovala od Bajlonija do Mirijeva. Eto… To je to… Ah, da… Htela sam malo da kritikujem ovu vlast i Busplus al ko da jesam. Zamislite da jesam. Kreteni jedni, što ne spuste cenu na 500 dinara. To bi bilo relano za naša bedna primanja i skup život. I svi bi plaćali. Evo ja prva bi plaćala. I nek se oni voze svaki dan ovim parnim kotlom, da vidim da li bi onda oni plaćali. A pre toga nek sebi spuste plate na minimalac. Idioti jedni. Isprovocirala sam se i izazvala sama sebe da ih ipak malo kritikujem. Budaleeeeeeeeeeeeee… Eto… Malo mi lakše sad 😀
P.S. i P.S. Što greške pravopisne vidite, pravite se da ne vidite… Jer ja više ništa ne vidim.
Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s