Odlomak iz moje knjige Putovanje

Rastemo sa verom u ljudsku dobrotu. Uče nas da negujemo i veru-jemo u najbolje vrednosti. Uče nas da verujemo u ljude, da poštujemo život i misli drugih ljudi. Uče nas da je poštovanje i poverenje dobro. I jeste sve to tako. Samo nas niko ne pripremi za one drugačije ljude. Ljude koji vole da sude. Ljude licemerne sudije. Ljude kojima je omiljena zabava suditi drugima i mešati se u tuđe živote. Svi bi hteli da budu shvaćeni, ali se ne trude da razumeju druge. Svi bi da imaju svoja prava, ali ne bi da izvršavaju svoje obaveze. Mnogi imaju opravdanja za sebe, ali ne i razumevanje za druge.
A ja sam za takve žena neprijatna. Direktna. Komplikovana. Zahtevna. Defektna. Pa i luda. Za mnoge ja sam previše. Jer ja sam žena, ljubavnica, majka, ćerka, prijateljica, sestra, kuvarica, sobarica, žong-lerka života… I ja sam razumevanje, saosećanje, hrabrost, sigurnost, udobnost, tuga i osmeh. Ja sam nežnost, brižnost, oproštaj, savet, razo-noda, ljubav… Ja sam i moler, stolar, slikar, pisac, putnik… Ja sam i ostrvo, obala, luka, stanica, svetionik, grad ljubavi, seoska idila… Ja sam i bes, razočaranje, tuga, suza, nemir… Ja sam toliko toga. U meni je mnogo osećaja i mnogo ljudi u meni živi. Jer ja sam žena. I dajem lju-bav i dajem ravnodušnost.
Zato ovo posvećujem dobrim ljudima. Ljudima koji veruju u dobro. Ljudima koji neguju i veruju u prave vrednosti. Ljudima umornim od čekanja i nadanja. Ljudima koji ipak, uprkos svemu, imaju nadu u srcu. Ljudima koji se osmehuju životu, uprkos razočaranjima. Ovo posvećujem svim dobrim ljudima koji poštuju druge ljude. Šaljem vam sunce i osmeh. Želim da vam neko uzvrati: „Ja te volim“, „Nedostaješ mi!“ Želim da sijate. Uprkos svemu, uprkos svima… Neka svetlost vaše duše obasjava sve oko vas!