Jok

Veći deo svog života sam bila emotivno zatvorena, to je zato jer ljudi nisu imali razumevanja za moj način razmišljanja i za moje vizije. Prosto sam se zatvorila u neki svoj svet, u koji sam puštala samo retke. To je bilo tako dok nisam doživela klik i rešila da se menjam. Rešila sam da više ne budem žrtva glasne većine koja nameće neke svoje standarde življenja. Poenta je da neću više da trpim ničija sranja. Neću da budem stvar bez emocija, ukrasni predmet, suvenir… Ja sam emotivna žena, i plačem, i vrištim, i smejem se… Mogu sve što hoću, i sve što želim. Ljudi se mire i žive trpeći jedni druge. Neću nikoga da trpim, i ne želim da iko mene trpi. Možete da me poštujete i volite, i možete da se sklonite od mene. Nemojte me trpeti, samo me ostavite na miru. Neću da mi život prođe u trpljenju. Jok! Jok, jok…