Priča o ljubavi

„Mama, mama!!! Sad sam bila kod Amija. Išla sam sa njim iza kuće da piški i videla sam njegovu pišu. Mama, piša mu ko maka-rona!“

„Hahaha… Dušo moja, a što je piškio iza kuće, a ne u kupa-tilu?“

„Hteo je da mi pokaže svoju pišu, ali da smo zajedno ušli u kupatilo, svi bi rekli da smo momak i devojka. A on neće još da se ženi, a ni ja ne bih htela da se udam! Znaš, mama, on ponekad baš zna da kaže nešto interesantno, kad dovoljno dugo razgovaramo. Danas smo baš dugo pričali i rekao mi je da se ono ne zove piša već penis.“

„Pa vi ste baš ozbiljne razgovore vodili! I o braku ste pričali?“

„Da, i rekao mi je da je bolje da se ja nikada ne udam. On će morati da se oženi odma’, čim izađe iz škole, jer neko mora da mu čisti i sređuje kuću.“

„Hahaha… Ali šta ako sretneš nekog lepog momka i zaljubiš se?“

„Razmišljala sam i o tome, mama. Mislim da ljubav nema veze sa lepotom. Eto, tata nije baš nešto lep, a ti si se udala za njega. I kad ga vidiš golog u kupatilu, ti se ne uplašiš. I uopšte ne misliš da je to grozan prizor.“

„Hahaha… Šašavice jedna mala, o čemu sve ti razmišljaš.“

„Moram već sad da mislim na sve to. Vidim da je ovaj život mnogo komplikovan i da ima puno teških stvari u njemu. Možda se nikada neću udati. Ili bar neću da žurim sa tim ljubavisanjem. Već mi je sada dovoljno teško što moram da sredim svoje igračke. I već me sad boli glava od pomisli na sve to, ne treba mi još uvek da se mučim sa svim tim stvarima. Neću da žurim. Mama, ako se nekad slu-čajno desi da se udam i da mi roda donese bebu, a nadam se da neće, ja usrane pelene neću menjati.

Mogu tad da pozovem tebe na kafu i menjanje pelena? Ili možda da se udam samo na nekoliko sati, da vidim kako je to i da pobegnem pre nego što roda dođe? Šta ti misliš, mama?“

„Šašavice moja mala, kad nekoga zavoliš, ništa ti neće biti teško.“

„Dobro, ali ja želim muža koji će da mi lakira nokte na noga-ma, meni je to mnogo teško. A kako će mi tek to biti teško kad mi stomak poraste i budem debela kao sve žene. I volela bih da me vodi negde da jedemo, da ne moram da kuvam kao ti svaki dan. I još bih volela da sve krompiriće da meni.“

„Sigurna sam da ćeš pronaći baš takvog muža, hahaha…“

„I znaš šta bih još volela, mama? Volela bih kad plačem, da me on zagrli i da mi pomogne da plačem.“

„O, dušice moja, to je možda i najvažnije od svega.“

„Mama, znaš, sviđa mi se da pričam sa tobom o ljubavi i sve-mu tome, ali sad mi počinje crtani!“