Zavukla sam se…

Zavukla sam se u svoje srce i sedim. Dišem iz svoje duše, hvatam uzdahe duboke. Bol cepa sve delove mene. Raspadam se. Pokazujem ti svoje slabosti, nadajući se da me toliko voliš i da to nećeš iskoristiti da pokažeš svoju moć. Zabadaš mi nož u srce težinom svojih reči. Hladnoća i ravnodušnost me ubijaju. Pokušavam da te demontiram iz sebe. Treba mi vremena da uništim sva svoja sećanja, da ispraznim sve arhive. Svesno sam sebi dozvolila da moja duša pokaže strast i trenutke ludila. Verovala sam da to nećeš iskoristiti. Verovala da će tvoje misli razumeti moje misli. Verovala da imamo isti san. A kada san ima mnogo prepreka, znači da je to onaj pravi. Verovala sam da ćeš i ti to znati. Al‘ eto… Svako od nas ima svoju predstavu kako život treba živeti. Naša viđenja se nisu poklopila. Nisi primetio moju tugu i moj bol. Nisi video moje suze. Samo si primećivao moje greške. I nisi mi praštao. Moje greške si pravio ti. Ti si bio najveći krivac, ti si bio njihov tvorac. Postala sam ti. Primila sam dosta udaraca. I posle svega, ja ipak znam da postoje ljudi kojima mogu verovati. Nije sve samo cvetanje. Mora se doći do toga. Razgovori smiruju i umiruju. I kada sam najumornija, razgovor me budi. Sada su moje misli umorne. Zavu-kla sam se u svoje srce i sedim. Živim dah za dahom. Svi udišemo isti vazduh. Moram ugasiti žeđ.
Zatvaram oči, tonem u ništavilo svoje ranjene duše. Pokušavam da doletim do tebe, da ti predam svoju bol. Da ti vratim svu bol koju si ti meni dao. Nisam više svoja…

Odlomak iz moje knjige Putovanja

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: