Ovo sam vam ja

Dok hodam ulicom obratim se svakoj maci koju sretnem sa „Gde je mačka devojačka?“ a kuci „Gde je cuka lepa?“ Obavezno malo popričam sa njima. Isto tako očas posla se raspričam i sa nepoznatim ljudima na ulici, prevozu, gde god…  Rušim, rasturam lomim sve oko sebe i kačim se, i udaram o sve oko sebe, zbog toga razgovaram sama sa sobom i svađam se sa stvarima. Dok pričam sa nekim, dovoljna je samo jedna reč da me podseti na neku pesmu, i ja zapevam. Kada neko nešto priča a ja ne razumem šta priča po nekoliko puta ponovim „Nisam razumela!“ na kraju samo nešto promrljam“Ahmhm…“ I nasmešim se jer nisam razumela ništa. Pogledam koliko je sati i ne znam koliko je sati, pa se setim da sam htela da vidim koliko je sati i opet pogledam , i zaboravim. Pođem u kuhinju i zaboravim zašto sam pošla, pa se vratim i vrtim se tako u krug ne bi li se setila zašto sam i gde sam pošla.  Redovno kad izađem iz kuće, uđem u lift i vidim na ogledalu da sam zaboravila naočare, pa se vraćam… Ćerka mi otvori i kaže „Opet si zaboravila naočare?“ Opet… Nasmejem se i nastavim tamo gde sam pošla… Volim kretivni haos oko sebe (koji je sve više haos) Hedonista sam bre… Uživam da sedim pod nebom, i gledam u njega i sunce.  Obožavam da napolju hodam bosa ali zato obavezno spavam sa čarapama.  Dok ljudi vode „ozbiljne razgovore “ ja znam da odvalim neku samo za mene duhovitu opasku i svi me čudno gledaju. Volim svoje prijatelje, i odana sam. Večiti sam borac sa vetrenjačama. Ponekad sam grozno iskrena. Ne uklapam se u licemerne šablone ponašanja i norme koje je osmislio neko tamo. Nekako „nisam normalna“ kažu mi neki a ja sve srećna što nisam normalna i osmehujem se… Ne volim tržne centre, dok pijace obožavam. Jednog dana ću imati svoju baštu i začinsko bilje u njoj, hoću, hoću… Dok sedim sama ovde ispred kompa ja se smeškam…. Smejem se sama sa sobom… Smejem se bez razloga… I dok idem ulicom ja se osmehujem… Osmehujem se i u prodavnici, i šalterskim službenicama, i slučajnim prolaznicima, i deci… I svi se bre meni osmehuju… Sanjam svoje snove i osmehujem se jer znam, i verujem da će se svi ostvariti. E, to sam vam ja… I nikada se vala neću promeniti… Ima da se uvek smejem, i osmehujem, i smejuljim… Jedan život imam, i ima da budem srećna i nasmejana breeeeeeeeeeeee… I zato kažem… Jupiiiiiiiiii… I kažem… Uraaaaaaaaaaaaaa… Smejem se… Smejem se „ko lud na brašno“ i baš me briga šta ko kaže i šta ko misli… Ja sam srećna… Ja sam odlučila da budem srećna… E, tako… To sam vam ja!A vi? Smejete li se vi? I stavljate li osmeh na nečije lice?