Drugačija

„Ti si luda! Zašto moraš uvek biti drugačija?“

„Luda sam i grlim sebe. Luda u vašem svetu senki i izgubljenih duša. Znate, ja mislim da ste svi vi drugačiji od mene zbog straha. Evo, ja vam priznajem da ništa ne razumem o ovom svetu, a svi vi sve znate, i šta ste dobili time? Da li ste srećni? Ne! Vaše razumevanje vas je dovelo do nesreće. Čudni ste, želite da se uklopite u šablone, da se podredite nečijim pravilima, da budete deo mase. Plašite se da kažete svoje mišljenje da vas ne bi osudili ili šta ja znam šta… Čudni ste vi ljudi. Strah je vaš gospodar. Plašite se da budete svoji. Plašite se da budete drugačiji. U stvari, sada shvatam – vi ništa niste razumeli, vi se samo stapate i prihvatate. I patite… Mene zovete ludom i drugačijom. Mene, koja sam hrabro ostala svoja. Mene, koja sam bez obzira na ishod iskrena prema vama i, što je još važnije, iskrena prema sebi. Mene vi zovete ludom? Vidite, neću se nikada uklopiti, jer nikada neću razumeti. Ne želim da razumem više ništa, ne želim više da opravdavam vaš strah. Ne prihvatam vaše jebene izgovore. Jebe mi se za vaš svet i vaša pravila. Vi ste čudaci a ne ja!“

I za one koji misle da sam luda… Jesam!

 

„Izdali su te?“

 

„Izdali su me… Pričala sam, a ništa razumeli nisu. Klimali su glavom u znak odobravanja, povlađivali mi, laskali… Smeškali se i tapšali po ramenu. Pravili su se da me razumeju, da znaju o čemu pričam. Pravili se da se slažu sa mnom, da su na mojoj strani. Bilo je i onih koji su me vređali. Da, bilo i je i njih! Možda i više. Neki su svoj prezir prema meni pokazivali ignorisanjem, neki pogledom, a neki pogrdnim rečima. Sada znam – i jedne i druge je vodio strah. Strah od njih samih. Strah jer su znali da sam ih prepoznala, da sam ih videla onakve kakvi jesu. Videla sam ono što su pokušavali da sakriju od ostatka sveta. Videla sam njihovu nemoć, kukavičluk i strah. Zato su me izdali. Plašili su se da ne odam njihove tajne. A ja ih nikada ne bih odala. Ne, nikada. Jer, znate, i ja imam svoje slabosti i nemoći, svoje tuge i lucidnosti, ali ja ih ne krijem. Ja ih se ne plašim. Ja vam, evo, priznajem sve. Ja – savršeno nesavršena. Mislite da su mene izdali? O, ne… Izdali su sebe.“

 

***

Izbegavanje pogrešnih ljudi nije bila moja specijalnost. Sada sam naučila. Ja znam da ih izbegnem i ostavim iza sebe.

Iz PUTOVANJA