Sedonja-bradonja je bajkopriča koju sam napisala a koristila sam neke stare srpske reči, da se ne zaborave.

Sedonja- Bradonja

Bila je ciča zima, sneg pada li pada, prst pred okom se ne vidi. Svi se zavukli po kućama i sede pored toplih furuna. Zora zapela hoće da ide napolje, deda joj kaže:

-Nisi valjda ćaknuta da po ovom vremenu ideš van? Smiri se, koji ti je andrak!

-Hoću napolje da se sankam! Bandoglavo ponavlja Zora.

-Bako, bakooooooooo… Reci mu da me pusti.

-Ne smem ja bez dede, dok on ne aminuje ništa.

-Šta ćeš napolju, da bazaš sama? Baš si sva šuntava. Ne može! Strogim glasom reče deda.

-Ja ću onda da begam, kad vi gledate na drugu stranu!

-Čik, samo probaj! Napolju je sada Sedonja-Bradonja! Oćeš frćkice da te on nađe? Upita baka malu Zoru.

– A ko je on? Ko je taj Sedonja-Bradonja? Upita Zora kobajagi hrabro a po glasu joj se čuje da se utronjala.

-To je jedan čovek, koji traži baš takve upišulje kao što si ti! Reče deda sa osmehom.

-Ih, ne može mi ništa, ja ću ga klepiti!

-Pre će on tebe ukebati, pre nego što ćeš ti njega klepiti! Reče deda i uze Zoru u svoje krilo.

-Deda, ja ću njega šopiti jako, najjače!

Deda je pogleda, uštinu za obrazčić i reče:

-Ma šta ti to ćaću, ćaćuriš tu? Sedonja-Bradonja je najveći čovek na svetu, i ide sa velikim sankama i samo ćapiše decu koja su sama napolju po ciči izimi. Zato smiri dupe sad i sedi ovde u toplom. Prestani da se vrpoljiš, ko da imaš pundravce u guzici! Baš si prava vrdalama, on jedva čeka takve frćkice da ih uzme.

-Meni se čini da sam ga otoič videla da je prošao. Opasan je on veštac, namiriše gde ima bandoglave dece i čeka. Strpljivo čeka da ih ćapi a posle džaba kuknjava, odnese te on. Moš se ti džilitaš kolko oćeš, slaba vajda od toga, beganja od njega ti nema. Nego odocnilo je već, ajde u aljine na spavanje!

Rečnik:

Aljine- posteljina.

Aminovati- Dati dozvolu.

Andrak- Đavo

Bazati-Lutati, ići bez cilja.

Bandoglav- Tvrdoglav.

Begati- Bežati.

Vajda- Korist.

Veštac- Lukav čovek.

Vrdalama- Neodgovorna i nepouzdana osoba.

Vrpoljiti- Biti nestašan, nemati mira.

Klepiti- Udariti.

Odocnilo- Kasno je.

Otoič- Malopre.

Ciča zima- Veoma hladna zima.

Ćapiše- Uzima bez pitanja.

Ćaću, ćaćuriti- Pričati nevažne stvari, glupave.

Ukebati- Uhvatiti.

Upišulja- Malo žensko dete od milja.

Utronjati- Uplašiti.

Furuna-Peć na drva.

Ćaknuta- Blesava, šašava.

Džaba- Badava.

Džilitati se- Ritati se.

Šuntav- Glup.