Nisam ljuta… Razočarana sam… Tužna sam… Kuda ide ovaj svet? Šta je sa ljudima? Čovečnost nestaje… Mi nestajemo… Sjebala nas sebičnost… Nisam ljuta… Razočarana sam… Gde nas dovede nerazmišljanje o tragovima koje ostavljamo iza sebe… Nisam ljuta… Tužna sam… Pogledam napuštena sela… Pogledam kuće urušene… Pogledam ognjišta ugašena… I pomislim, neko je tu živeo, neko je za sve to znoj svoj prolivao… Pomislim nekome su tu ruke otvrdle i u žuljevima bile, neko se odricao… Pomislim, neko je za to krv svoju prolio jer je verovao i želeo da nešto ostavi svojim potomcima… I pomislim… A neki ti potomci su sve to pogazili, ostavili, otišli… Zaboravili… I pomislim, neki ti potomci sada robuju negde u nekom gradu, da plate poreze, račune, preživljavaju jedva a svoje ognjište su ugasili… I šta svi oni ostavljaju svom potomstvu? Neko je gradio, borio se, stvarao a neko… Neko je sve to pogazio, ostavio, zaboravio… Nisam ljuta… Tužna sam… Pogledam oranice, neorane… Pogledam voćke neobrane… Pogledam šiblje, korov na sve strane… Pomislim tu se nekada živelo, tu je život nastajao, tu se rađalo… I pomislim… Pomislim šta je sada ostalo… ? Gde je sve nestalo? Zašto?
Čovečanstvo nestaje…
Nisam ljuta… Razočarana sam… Tužna sam…
Ma lažem… LJUTA SAM, BRE!
Fotografije su iz mog selo Čungula, kod Blaca, Toplički kraj… Srbija…
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор