PUTOVANJA

I svaki dan tražim niti razuma u sebi. Ne nalazim ih… Zamrsila sam se u vašim lažima i izdajama. Zamrsila se i izgubila sve niti razuma. Samo moje oči sijaju. Oči koje vole. Moje oči što traže lepotu života i mirišu boje ljubavi. Umorna sam od vas i vašeg kukanja. Ne sviđaju mi se maske koje nosite. Vi ste zarobljeni u zatvoru svog života, a ja hoću da se smejem. Zamrsila sam se opijena lažima. Svaka reč ima težinu, to ste izgubili iz vida. Svaka vaša reč je bila oštrica mača zabodena u moju osetljivost. Moje grudi to ne mogu da nose. Umorna zbog vas. Ja sam duša za osmeh rođena. Ja svetlost sam, ne vucite me više dole. Ponos vam ukrade sve radosti, ne vucite me na svoje dno. Neću više da gubim sebe. Neću da gubim danas. Predugo sam živela u svojoj usamljenosti sa vama. Poklonili ste mi apatiju. Neću… Radost je u meni. Neću da budem vi. Hoću da živim, da se smejem. Svojom magijom vas brišem iz svog života, zaustavljam ružno vreme, nerazumno krećem dalje sama. Rasplićem sve niti i bacam. Krećem na novo putovanje.

Putuje život. Putuje kroz ovaj dan. Nižu se događaji, smenjuju raspoloženja… Namere iz srca, ideje uma, a sve ometano signalima iz duše. Putuje život… Putuje iz dana u dan. Smenjuju se patnja i radost… Da li da plačem ili da se smejem, odlučiću ja. Putuje život, a mi treba da učimo. Mudrost je u nama.