Dani

Dođu nam svima tako neki dani beskorisni… Dani izgubljeni… Dani kada ne znamo šta sa sobom, kada se osećamo kao zarobljeni u nekom kavezu. Dani koji nas umore i istroše… Dođu ti teški, sumorni dani, koji nam naplate sve sa kamatom. Dođu dani kad očekujemo nešto veliko i uzbudljivo a dobijemo sam razočarenje. Dani kada smo bespomoćni, kada je sve u nekim tuđim rukama. Dođu ti neki dani koji nas protresu, uzdrmaju, i ostave trag na nas, na naše emocije… Dani kada mi nismo gospodari ni sebe, ni svog života, ni njih. Dođu ponekad i neki poznati dani, koje kao da smo već proživeli… Ponekad burni, ponekad mirni, poznati dan koji nas zbunjuju i ostavljaju u neznanju. Dani kada nismo ni za društvo, ni za samoću… Dani koji samo prolete pored nas, kao da nisu ni postojali. Postoje i dani koji su došli ranije nego što je trebalo i dani koji su zakasnili. Dani koje da smo znali kakvi će biti, mi bi se sakrili u mišju rupu, ćutali i prespavali ih. Dođu ti dani kada mislimo da ništa nema smisla, da je sve beskorisno i da je svemu kraj. Dani za koje smo mislili da su dani a u stvari su samo maglovita sećanja. Dani u koji uložimo sebe, koji nam izvuku i poslednji atom snage a niko to ne vidi i niko ništa ne primeti. Dani koji ostave dubok trag na nama i na naše živote. Dani kada pevam: “ Ja hodam sad kao zombi…” Dani pustinje kada smo mi samo pustinjaci sa pustinjom u duši.


I postoje dani koji nas miluju kao nežan letnji povetarac. Dani koji donose sa sobom miris radosti i života. Dani koji izbrišu sve one loše dane. Dani koji nam sa prvim jutarnjim zrakom stave osmeh na lice i kada smo ludo srećni. Dođu nam svima ti dani što nas tope i tope sve oko sebe. Dani koje prihvatamo bez pitanja i potpitanja. Dani kada bi smo da poletimo i da sa svima podelimo svoju radost. Dani koji nas osvoje na prvi pogled i kupe za ceo život. Dani koje pamtimo i koje žalimo da zadržimo, da usporimo vreme, da se nikada ne završe. Dođu dani kad oko sebe imamo samo svoje drage ljude, i kada sa njima delimo sva svoja raspoloženja i misli. Dani koji nas izleče od svih bolesti i koji nam donose samo zadovoljstvo. Dani kada volimo sve oko sebe. Dani koje nam donese sudbina, da nas dotaknu, pomaze, vrate nadu.


Život je smena dobrih i loših dana. Neki su sunčani i vedri, neki oblačni i kišni. Sve je to život… Po neki značajan datum za nas, a po neki za svet. Kao što se smenjuju dani, tako se smenjujemo i mi… Menjamo se sa danima… Dani prolaze i zaboravljaju se… I mi ćemo jednog dana biti zaboravljeni… Jedino ako ne ostavimo neki dobar trag iza sebe, neko dobro delo, neku uspomenu koju će neko zapamtiti i prenositi dalje…

Idu dani…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: