Juče sam bila na Onkologiji… Imam promene na obe dojke, i ide mi krv iz desne dojke… Nisam neko ko kuka… Prepadnuta sam, uplašena ali… Verujem i smejem se….

Sada dok ovo pišem krvarim iz tri otvora, iz guzice, ribice i sise… I lepo mi je muka, i malaksala sam, i… I opet verujem u dobro… I smejaću se…

I da, zašto sam ovo počela da pišem, da bi vam prepričala jučerašnji dan.

Juče sam imala zakazanu mamografiju. završila sma to brzo zahvaljujući ljudima koji me vole, posebno zahvaljujući mom bratu. Tamo sam tešila sestru jer je u nekom trenutku njen ego bio povređen… Tešim nju a brišemo krv koja curi iz moje sise.  završilo se to… Onkologija, tu me čeka još jedna koja me voli dok idem u pratnji ćerke i prijateljice Žaki koja me voli. Dete mi ozbiljno, uplašena a ja se smejem. Ta što me voli, mi nosi rezultate kod doktorke. Dok čekamo šalimo, se smeškamo, počinjemo da pričamo sa ženom koja nam je najbliža i da se šalimo sa njom. Posle nekog vremena bivam prozvana. Ulazim dok moja Žaki i ćerka idu za mnom. Pitam doktorku da li smeju i one, kažer ako meni ne smeta, ne smeta ni njoj, meni ne smeta. I počinje smeh… Ćutale smo samo dok mi je opipavala dojke, sve ostalo vreme smo se smejale. Čak je i moje ozbiljno dete na kraju popustilo i počelo da se smeje. Dobra energija, slična energija, čista i iskrena energija, i eto radosti i smeha. čak i u tim kao“ozbiljnim“,  „važnim“,  „bitnim“ i neznam kakvim situacijama smeh je lek, potreban i važan. na kraju se izljubim i izgrlim sa sjajnom doktorkom. Iz ordinacije smo izlepršale, nasmejane u „ozbiljnu“ čekaonicu a zatim idemo preko puta u previjalište da ostavimo pločice sa razmazom krvi iz moje dojke, i tu krećemo sa šalom i izazivamo osmeh kod sestre. Smejemo se sve vreme, idemo na šalter, dogovaramo se za dalje jer moram i magnetnu dojke da uradim… Sa onkologije izlazimo nasmejane… sada moramo da sednemo negd ena kaficu, nalazimo kafić, sedamo… Dolazi konobar kad ono moj školski iz osnovne škole… Smejemo se tu, prisećamo, pričamo i naručujemo kafu… Dolaze dve devojke i pitaju da li želimo da učestvujemo u nagradnom kbvizu iz kulture i umetnosti, učesnici su svi iz kafića. Pristajemo. Pitaju kako će se zvati naš novi tim, ko iz topa odgovaram“Plavi kamen“(tako će se zvati knjiga koju pokušavam da napišem). U kvizu je važna brzina i znanje, igramo se… Dolaze još dve devojke i pitaju nas da li želimo da učestvujemo u anketu, dobićemo nagradu, pristajemo i na to, i dobijamo nagradu. Tabakera, baš ono što mi je trebalo jer motam duvan. Smejemo se, pričamo, i stižu devojke.. Mi smo pobedileeeeeeeeeeeeeeeee.. Jupiiiiii… Dobile smo gratis piće. Kad smo pogledale na sat nismo mogle da verujemo koliko je sati, vreme je proletelo. Da platimo, zovem školskog. Ne, prvu turu nas on časti a druga je nagrada.

Kada sam došla kući sve me stiglo, umor, stres, strah… legla sam da spavam…

Uprkos svemu meni je juče bio predivan dan, smejala sam se sve vreme…

Sada krvarim na tri otvora ali se smejem dopk ovo pišem… Vratiću se sada u krevet i smejaću se opet.

I hvalaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ❤ Hvala svim divnim ljudima koji me vole ❤ ❤ ❤ Hvala BOGU, hvala UNIVERZUMU, hvala ŽIVOTU ❤ ❤

Lep dan vam želim… Jer život je lep ❤ ❤ ❤