O čudu

Za mene je život čudo… I uvek će biti čudo… Ljudi putuju kroz život i sve im je ravno…. Ne vide čuda oko sebe… Ja volim da sednem, gledam, osećam mirišem prostor oko sebe… Volim da svim čulima osetim svet oko sebe… Da upijem svaki trenutak, da ostane zauvek u meni… I čudim se… Ne mogu da živim bez čuđenja… Usuđujem se da želim, da mogu, da vidim čuda oko sebe… Usuđujem se da se čudim! Pokušavam da mi noge stoje na zemlji… Zadržavam ih dole dok mi pogled luta na gore…. Jer lepota i radost su svuda oko nas… Kad pogledam kroz svoj prozor i ugledam prirodu koja se budi, ja sam srećna.. Imam pogled, zeleni pogled… Ne gledam u nečiji prozor… Zar to nije sreća? I čujem ptičice… Cvrkut razigranih ptičica… I vidim ih…. Zar to nije sreća? Čujem uveče i zrikavce i žabe… Mene i to usrećuje… Prošle godine sam ugledala vevericu ispod svog prozora, bila sam beskrajno srećna… Sve to u Beogradu… Čudo! I moje mačke se čude kada nam golubovi slete na prozor … I muva koja uleti u sobu za njih je čudo… I zajedno se mi čudimo svetu oko nas. I ovaj zračak sunca što me jutros obasjao, za mene je čudesan zračak…. I živeti… Jer život je jedan… I život je najveće čudo… Samo početi sa životom… Uživati u svim čudima kojima smo blagosloveni… Uživati u svakom trenutku koji nam je dat… Vreme leti… Zato moramo živeti i čuditi se… Ne smemo odustati… Svako od nas je jedno veliko čudesno biće… Samo treba to da otkrijemo… Samo treba sebi da dozvolimo da živimo i da se čudimo!

Sve je u nama… Samo da naučimo da živimo u miru sa sobom i sve će biti moguće… Svako čudo će nam biti dostupno i vidljivo… Moramo naučiti da vidimo sve ovo što nam je dato… Sva ova divna čuda oko nas .

Usudite se da se čudite!